Ето прилике да са задовољством поздравим излазак једне нове црквене књиге, писане савременим језиком, са добрим осећајем за важне теме и дух времена а опет у неодступној одбрани Православља.
Доказ да има у нашој цркви одличних свештеника као и инспиративних верника, али да су они разбацани на све стране Србије и света и тешко их је окупити за окупљање и неких практичнијих циљева, је и млади отац Немања Мрђеновић. Окупљање би дало велику нову снагу мисији Цркве али, ето, рецимо отац Немања је у далекој Аустралији.
Тамо је иначе прошле године добио државну награду за развој плана, програма и обуке вероучитеља са којима је формирао успешан вероучитељски тим који покрива неколико основних школа у западном Сиднеју.
Постоје књиге које вам доносе задовољство препознавања сопствених ставова које нисте умели да формулишете као писац са којим сте читањем у дијалогу. И то задовољство сам имао читајући ову књигу. Међутим имао сам и оно ређе задовољство - да променим неке своје ставове, убеђен добром аргументацијом писца. Нама Србима је то увек тешко.За то младом аутору дугујем посебну захвалност. За задњу страну корица књиге Немањиних изабраних чланака и студија, "Зборишта", у издању Центра за истраживање православног монархизма, написао сам и ја поред неколицине убедљивих и познатих првих читалаца књиге ово иза чега стојим:
"У двадесетом веку, у емиграцији, дубинским сагледавањем предања али и интензивнијим доживљајем савременог живота, а можда баш због удаљености од своје вољене земље, руски аутори поставили су темељ велике обнове Православља. У овом веку, слично њима, из далеке Аустралије својим Србима шаље дубоке и необично корисне увиде отац Немања Мрђеновић. Ради се о анализама различитих феномена које могу и те како да нам помогну у очувању и обнови нашег националног идентитета и црквености. Савремен и пријемчив начин на који су обрађене разнородне али веома занимљиве и важне црквене, националне и политичке теме, говори о ширини образовања али и великом дару и зрелости аутора који је, може се мирно рећи, једна од будућих водећих личности наше духовне и културне сцене."
Корисно је да поред силних суморних сагледавања наше друштвене па и црквене праксе понекад обратимо пажњу на квалитет, који даје наду. Једино помало забрињава то што долази из иностранства. Можда се заиста нећемо ни помаћи из ове жабокречинхе док се у Србију не врати један број способних људи из дијаспоре. Много смо оштећени нашим сеобама, поготово овим најновијим.
Доказ да има у нашој цркви одличних свештеника као и инспиративних верника, али да су они разбацани на све стране Србије и света и тешко их је окупити за окупљање и неких практичнијих циљева, је и млади отац Немања Мрђеновић. Окупљање би дало велику нову снагу мисији Цркве али, ето, рецимо отац Немања је у далекој Аустралији.
Тамо је иначе прошле године добио државну награду за развој плана, програма и обуке вероучитеља са којима је формирао успешан вероучитељски тим који покрива неколико основних школа у западном Сиднеју.
"У двадесетом веку, у емиграцији, дубинским сагледавањем предања али и интензивнијим доживљајем савременог живота, а можда баш због удаљености од своје вољене земље, руски аутори поставили су темељ велике обнове Православља. У овом веку, слично њима, из далеке Аустралије својим Србима шаље дубоке и необично корисне увиде отац Немања Мрђеновић. Ради се о анализама различитих феномена које могу и те како да нам помогну у очувању и обнови нашег националног идентитета и црквености. Савремен и пријемчив начин на који су обрађене разнородне али веома занимљиве и важне црквене, националне и политичке теме, говори о ширини образовања али и великом дару и зрелости аутора који је, може се мирно рећи, једна од будућих водећих личности наше духовне и културне сцене."
Корисно је да поред силних суморних сагледавања наше друштвене па и црквене праксе понекад обратимо пажњу на квалитет, који даје наду. Једино помало забрињава то што долази из иностранства. Можда се заиста нећемо ни помаћи из ове жабокречинхе док се у Србију не врати један број способних људи из дијаспоре. Много смо оштећени нашим сеобама, поготово овим најновијим.
Нема коментара:
Постави коментар