Солжењицин, хармоникаш-гласник

Николи Пековићу

Има ли народа добрих и народа злих

И партија добрих или партија злих

Истина кроз речи Солжењицинове

Пробија баријере пропаганде и поље бојно

Као поприште заподенутог рата првом

Уобразиљом на место срца позиционира

А ветар прохујао је кроз ребра

Развучене хармонике и врисак

И звиждук сакривен иза завесе

У сенци која опрхвала је позориште

Дечак у телу мушкарца подиже главу

И показује лице променљиво као музика

Док разапиње тело инструмента

Лице се у представу суда преводи

И труби немо и неумољиво

У другој партији постаје анђелско

Које дува у једра бродоломника

Као спас измољен од светог Николе

Па срџба дубоког тона

И расап свих слатких смрти

Голи се живот пробија и дрхти

Пред представом и надахнућем

Којим стварана је поетика таме

Што претходила је првој наредби

Нека буде светлост

Буни се тада из крви талас

И тело венчано инструментом

Поскакује и тера сан и несвест

Уводи у зону где нада мре

И струже по дугмадима као 

По наметнутој грађи и громови

Свуда по Архипелагу, по Гулагу

А лице хармоникаша узнето

Долази аплауз и човек враћа се

Детињем лицу чистом и детињем

Просијалом као у сваког весника

Благовесника извршитеља

По добијеном покајању

Поклоном враћа мач у корице

И осмехује се

Из циклуса Византијски вишебој

Александар Марић

извор: aleksandarmaric.blogspot.rs

извор: Bojana i Nikola Pekovic

Бојана и Никола Пековић, ИСКУШЕЊЕ

CD НЕБЕСКО ЈЕ УВЕК И ДОВЕКА