ЗАБРАНА ЋИРИЛИЦЕ

На данашњи дан, 1941. године, НДХ је законским актом који је потписао Анте Павелић забранила српску ћирилицу. 

Још у Аустро-Угарској ћирилицу је прво забранила Марија Терезија.

У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и у Србији, од 1915. године од стране Аустро-Угарских власти. Хрвати су и пре тога у више наврата (1880, 1903.) забрањивали употребу ћирилице. Хрватски сабор је 13. октобра 1914. године донео одлуку о забрани ћирилице у Хрватској. У наставку овог похода 1915. године и Босански сабор је донео одлуку о забрани ћирилице у Босни и Херцеговини. 

У Југославији, после Другог светског рата, склопљен је Новосадски књижевни договор у коме је стајало да су „латиница и ћирилица равноправне”. 

Само су Срби користили оба писма, док су Хрвати и Муслимани користили само латиницу. 

Кад данас човек прође кроз београдске књижаре, прошета градом или крене рецимо смедеревским путем - биће му јасно ко је победио а ко изгубио у културном рату на овим просторима. 

Ако је већ тако, нема ни разлога да се човек малтретира са сталним пребацивањем кодног распореда на ćirilicu.

Ненад Илић