28. мај
Јуче је Политика у свом суботњем културном додатку дала простор једном атеистичком "научнику" да у нападу на Свето Причешће покаже којим путем ће се у будућности нападати православна вера.
Професор, епидемиолог, забринут је због могућег преношења заразних болести путем причешћа! Направио је мали "љубазни" уступак пракси да се у причешћу користи вино, јер алкохол није погодна подлога за микроорганизме. Међутим, пошто у вину нема довољно алкохола за потпуну дезинфекцију, он злобно предлаже 70 постотни алкохол, али би се тако причешће служило "једино отпорнима, навикнутим на црни апсинт или специјални рум бакарди, док би осталима било довољно да само лизну кашичицу"! Баш духовито.
Узгред је на светогрдан начин поменуо и проблем са целивањем икона.
Текст пун дубоког непознавања и презира вере (не знам да ли се декларише као "православни атеиста" или само као атеиста) завршава. "Охрабрујуће је, међутим, што се сучељавање два светоназора одвија уз међусобно уважавање, без грубих речи и вређања. Нека тако и остане."
У преводу - "ја ћу вас да вређам и богохулим а ви треба да останете мирни и фини".
Уместо било какве озбиљне расправе са овим ружним и неозбиљним испадом могу само забринутом професору да предочим једну незгодну чињеницу из праксе. Пошто се сви у цркви причесте, остатак Светог Причешћа употребљава ђакон или свештеник. По научној логици - свештенство би требало да буде непрекидно болесно, јер увек се може очекивати да је неко од оних који се причешћују, знао то или не у том тренутку, нечим заражен. Требало би да су свештеници непрекидно на болесничким постељама - а онда логично не би имао ко ни да служи Свету Литургију, па би сви проблеми са заразом преко причешћа једноставно - нестали!
Ја, рецимо, годинама употребљавам у мојој цркви оно што остане од Светог Причешћа и потпуно је онда необјашњиво што нисам непрекидно болестан, па чак ето и врло ретко пропуштам Литургију, углавном кад сам на неком путовању.
Тако сам, ето, и ја научно недоказива појава.
Пре неког времена имао сам намеру да напишем утопистички роман у коме ће се будући велики напад на Цркву одвијати за време нек епидемије, кад ће се забранити окупљање на Светој Литургији, а посебно - причешћивање из Једне чаше Једним.
А ето упропасти ми православни атеистички епидемиолог сиже.
Зато сам веома љут али грубе речи и вређање ћу без обзира на то можда овом приликом да избегнем.
Ипак хтео бих да упозорим све црквене људе да на време схвате о чему се ради у сукобу неких "научника" и верујућих људи.
Долазе нова времена и с њима и нови видови напада на Цркву. Црква је од овог света али, што је најважније, истовремено и није од овог света. Силе овог света то добро знају и никад се неће помирити са трајањем и деловањем Цркве у историји.
А о нашим измишљеним међусобним сукобима унутар Цркве било би паметно мало размислити пред сенком која се над нас поново надвија.
Јуче је Политика у свом суботњем културном додатку дала простор једном атеистичком "научнику" да у нападу на Свето Причешће покаже којим путем ће се у будућности нападати православна вера.
Професор, епидемиолог, забринут је због могућег преношења заразних болести путем причешћа! Направио је мали "љубазни" уступак пракси да се у причешћу користи вино, јер алкохол није погодна подлога за микроорганизме. Међутим, пошто у вину нема довољно алкохола за потпуну дезинфекцију, он злобно предлаже 70 постотни алкохол, али би се тако причешће служило "једино отпорнима, навикнутим на црни апсинт или специјални рум бакарди, док би осталима било довољно да само лизну кашичицу"! Баш духовито.
Узгред је на светогрдан начин поменуо и проблем са целивањем икона.
 |
| Манастир Вазнесење |
Текст пун дубоког непознавања и презира вере (не знам да ли се декларише као "православни атеиста" или само као атеиста) завршава. "Охрабрујуће је, међутим, што се сучељавање два светоназора одвија уз међусобно уважавање, без грубих речи и вређања. Нека тако и остане."
У преводу - "ја ћу вас да вређам и богохулим а ви треба да останете мирни и фини".
Уместо било какве озбиљне расправе са овим ружним и неозбиљним испадом могу само забринутом професору да предочим једну незгодну чињеницу из праксе. Пошто се сви у цркви причесте, остатак Светог Причешћа употребљава ђакон или свештеник. По научној логици - свештенство би требало да буде непрекидно болесно, јер увек се може очекивати да је неко од оних који се причешћују, знао то или не у том тренутку, нечим заражен. Требало би да су свештеници непрекидно на болесничким постељама - а онда логично не би имао ко ни да служи Свету Литургију, па би сви проблеми са заразом преко причешћа једноставно - нестали!
Ја, рецимо, годинама употребљавам у мојој цркви оно што остане од Светог Причешћа и потпуно је онда необјашњиво што нисам непрекидно болестан, па чак ето и врло ретко пропуштам Литургију, углавном кад сам на неком путовању.
Тако сам, ето, и ја научно недоказива појава.
Пре неког времена имао сам намеру да напишем утопистички роман у коме ће се будући велики напад на Цркву одвијати за време нек епидемије, кад ће се забранити окупљање на Светој Литургији, а посебно - причешћивање из Једне чаше Једним.
А ето упропасти ми православни атеистички епидемиолог сиже.
Зато сам веома љут али грубе речи и вређање ћу без обзира на то можда овом приликом да избегнем.
Ипак хтео бих да упозорим све црквене људе да на време схвате о чему се ради у сукобу неких "научника" и верујућих људи.
Долазе нова времена и с њима и нови видови напада на Цркву. Црква је од овог света али, што је најважније, истовремено и није од овог света. Силе овог света то добро знају и никад се неће помирити са трајањем и деловањем Цркве у историји.
А о нашим измишљеним међусобним сукобима унутар Цркве било би паметно мало размислити пред сенком која се над нас поново надвија.
Нема коментара:
Постави коментар