Пројављујући темељну истину свога постојања кроз саборност у Тројичном Богу, Који је Љубав и Заједница, Црква Божија која борави у граду Краљеву прославила је дана 14. јуна 2017. године спомен Светог Јустина мученика и философа.
У навечерје празника служена је Вечерња служба са петохлебницом. У богослужењу је заједно са свештенством и верним народом учествовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, који је након службе благословену петохлебницу поделио присутнима.
Свети Јустин мученик и философ је рани дивни плод наше Свете Цркве, један од првих богослова који у духу светописамке традиције стваралачким талентом наставља да уобличава и критички оцењује оно што ће временом постати наше Свето Предање. Без њега и осталих апологета, тешко би се могла замислити величанствена богословска синтеза која је уследила у четвртом веку. Крв мученика и богословље изнедрено кроз подвиг исповедништва било је основ стваралаштву византијског богословља у каснијим периодима.
Посебну радост овог дана учинило је то што је прослављање молитвеног заступништва Светог Јустина истовремено и имендан нашег Епископа. Мноштво богољубивог монаштва, часног свештенства и верног народа Божијег сабрало се под сводовима Саборног храма у Краљеву. Молитвено сједињени у Христу око свог Архијереја Јустина заблагодарили смо Богу на свему што дарује Цркви Својој кроз векове. Свештенослужитељи мирског и монашког реда, монаштво из разних крајева наше Епархије и верни народ Божији, учинили су да овај дан подсети на описе празничних прослава које су својевремено у овим крајевима забележили средњовековни хагиографи Доментијан и Теодосије. Црква је пројавила красоту у различитости и богатству својих служби које све са истог Извора потичу.
Свештеном сабрању се после јеванђелског читања беседом обратио Епископ Јустин. Подсећајући на животопис Светог Јустина, приметио је да је основно његово обележје трагање за правом истином и мудрошћу. Њу није нашао код јудејских и незнабожачких учитеља, већ у смиреном мучеништву које су за Христа подносили хришћани гоњени од незнабожних римских царева. Постао је хришћанин и пример свима како са истрајношћу треба трагати за смислом живота. Он га је пронашао у Христу и Цркви, остављајући путоказе боготражитељства до данас. У томе нас утврђују његова писана дела, молитвено заступништво, као и Свети Јустин Ћелијски. Он се напајао са истог Извора Мудрости и Смисла. Житијно богословље које је записивао је међу посебним бисерима украшено и светлом личношћу Светог Јустина мученика и философа. Имајући за учитеље ову двојицу богомудрих светитеља ми нећемо залутати на путу трагања за смислом, већ ћемо заједно са њима у Цркви Божијој чути глас Божији који нам говори да и ми као мале слуге можемо да уђемо у радост Господа свога, поручио је Преосвећени.
Приносећи Творцу и Дародавцу на уздарје благодарствено Твоје од Твојих, благодаћу Духа Светог који освећује предложене дарове и нас, били смо удостојени удеоничарења у Телу и Крви Христовој.
По заамвоној молитви уз свечано појање освештан је и преломљен славски колач, који је принет у част Светог Јустина мученика и философа, молитвеног заштитника нашег Епископа.
Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман студенички, честитао је у поздравној беседи Епископу имендан, пожелевши свима да у благодарствено-усходном подвигу подражавају Светом Јустину и осталим аутентичним врлинским хришћанским философима.
Појући “На многаја љета“ сабрање је настављено у Епископском двору, где је као добар и срдачан домаћин Владика Јустин припремио послужење за све присутне.
Јереј Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
У навечерје празника служена је Вечерња служба са петохлебницом. У богослужењу је заједно са свештенством и верним народом учествовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, који је након службе благословену петохлебницу поделио присутнима.
Свети Јустин мученик и философ је рани дивни плод наше Свете Цркве, један од првих богослова који у духу светописамке традиције стваралачким талентом наставља да уобличава и критички оцењује оно што ће временом постати наше Свето Предање. Без њега и осталих апологета, тешко би се могла замислити величанствена богословска синтеза која је уследила у четвртом веку. Крв мученика и богословље изнедрено кроз подвиг исповедништва било је основ стваралаштву византијског богословља у каснијим периодима.
Посебну радост овог дана учинило је то што је прослављање молитвеног заступништва Светог Јустина истовремено и имендан нашег Епископа. Мноштво богољубивог монаштва, часног свештенства и верног народа Божијег сабрало се под сводовима Саборног храма у Краљеву. Молитвено сједињени у Христу око свог Архијереја Јустина заблагодарили смо Богу на свему што дарује Цркви Својој кроз векове. Свештенослужитељи мирског и монашког реда, монаштво из разних крајева наше Епархије и верни народ Божији, учинили су да овај дан подсети на описе празничних прослава које су својевремено у овим крајевима забележили средњовековни хагиографи Доментијан и Теодосије. Црква је пројавила красоту у различитости и богатству својих служби које све са истог Извора потичу.
Свештеном сабрању се после јеванђелског читања беседом обратио Епископ Јустин. Подсећајући на животопис Светог Јустина, приметио је да је основно његово обележје трагање за правом истином и мудрошћу. Њу није нашао код јудејских и незнабожачких учитеља, већ у смиреном мучеништву које су за Христа подносили хришћани гоњени од незнабожних римских царева. Постао је хришћанин и пример свима како са истрајношћу треба трагати за смислом живота. Он га је пронашао у Христу и Цркви, остављајући путоказе боготражитељства до данас. У томе нас утврђују његова писана дела, молитвено заступништво, као и Свети Јустин Ћелијски. Он се напајао са истог Извора Мудрости и Смисла. Житијно богословље које је записивао је међу посебним бисерима украшено и светлом личношћу Светог Јустина мученика и философа. Имајући за учитеље ову двојицу богомудрих светитеља ми нећемо залутати на путу трагања за смислом, већ ћемо заједно са њима у Цркви Божијој чути глас Божији који нам говори да и ми као мале слуге можемо да уђемо у радост Господа свога, поручио је Преосвећени.
Приносећи Творцу и Дародавцу на уздарје благодарствено Твоје од Твојих, благодаћу Духа Светог који освећује предложене дарове и нас, били смо удостојени удеоничарења у Телу и Крви Христовој.
По заамвоној молитви уз свечано појање освештан је и преломљен славски колач, који је принет у част Светог Јустина мученика и философа, молитвеног заштитника нашег Епископа.
Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман студенички, честитао је у поздравној беседи Епископу имендан, пожелевши свима да у благодарствено-усходном подвигу подражавају Светом Јустину и осталим аутентичним врлинским хришћанским философима.
Појући “На многаја љета“ сабрање је настављено у Епископском двору, где је као добар и срдачан домаћин Владика Јустин припремио послужење за све присутне.
Јереј Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар