ПЛАТНА

Господе, за ово чувах
платна нежна.
Није достојан
мој бели папир
рана Твојих.
Преболи, добри мој.
Устани. Избели.

Злата Коцић
лаурет 54. Дисовог пролећа
Чачак, март-мај 2017.

"Поезија ће, верујем остати то што јесте. Сублимат сублимата. Она почива на принципу склада, згуснутости, кохезионих сила. Одражава стање духа. На сасвим посебан, једино њој својствен начин, упија и сажима духовна искуства и домете прошлости…Верујем у енергију њене речи, мисли, музике".