Свети Јован Дамаскин поверовао је предсказању Светог Саве Освећеног да ће у његов манастир у Палестини једном доћи царски син који ће се звати Сава и да ће пред њим пасти патерица - његов игумански штап којим му треба дати заједно са иконом Пресвете Богородице названом Млекопитатељница и придружио је драгоценостима које треба дати царском сину из непознатих крајева и чудотворну икону Богородице Тројеручице.
Икона је била највећа драгоценост Светог Јована Дамаскина. Наследио ју је као породичну икону, а кад му је због сплетки иконоборачког византијског цара калиф као издајнику одсекао десну шаку, преко Јованових молитава пред Богородичином иконом дошло је до чудесног зацељења. Свети Јован додао је на окову иконе сребрну шаку.
Пред смрт одлучио је да Икону која је добила име Тројеручица остави уз дарове Саве Освећеног непознатом принцу монаху.
Пет векова касније у манастир Светог Саве Освећеног долази наш свети Сава. Враћа се на Свету Гору са две драгоцене иконе и патерицом светог игумана.
Са царем Душаном икона стиже као благослов у Србију, Бива и у Студеници али се у тешким годинама турског пустошења манастира враћа у Хиландар, на леђима богомвођеног магарета, које се мртво срушило на земљу чим су монаси преузели његов драгоцени терет.
Крајем петнаестог века после смрти хиландарског игумана, у манастиру настаје спор око избора новог игумана. Тадашњи многобројни монаси су припадали различитим националностима. Било је Срба, Грка, Бугара и Руса. Грци су предлагали Грка за игумана зато што се манастир налази у грчкој земљи. Срби су, опет, предлагали Србина игумана зато што су ктитори манастира били Срби и што је манастир био познат као српски. Бугари су били најбројнији у манастиру и захтевали свог игумана. На крају, и Руси су предлагали Руса игумана зато што је манастир тада дариван даровима и великим новчаним средствима из Русије. Пошто нису могли да се сагласе између себе, сама Пресвета Богородица решава проблем.
Чудесно се поставља на игуманско место. Постаје игуманија манастира, а сваки предстојник манастира од тада поставља се поред ње, на друго место.
И данас је у игуманском трону украшена даровима оних који су доживели од ње исцељења.
Има оних који постављају питање зашто жене не могу на Свету Гору. А не виде да жена влада Светом Гором. Пресвета Богородица присутна у својим чувеним посебно поштованим иконама у свим светогорским манастирима.
А икона Пресвете Богородице Тројеручице стара најмање 1400 година међу њима има посебно место.
Најсветија и најпознатију српску икону нису иконописали Срби, не налази се у Србији а ипак посебно бди над Србима, подсећајући их на тиху моћ љубави Пресвете, љубави веће од света.
Данас је њен празник. Помолимо јој се и не престајмо...
ђакон Ненад Илић
Икона је била највећа драгоценост Светог Јована Дамаскина. Наследио ју је као породичну икону, а кад му је због сплетки иконоборачког византијског цара калиф као издајнику одсекао десну шаку, преко Јованових молитава пред Богородичином иконом дошло је до чудесног зацељења. Свети Јован додао је на окову иконе сребрну шаку.
Пред смрт одлучио је да Икону која је добила име Тројеручица остави уз дарове Саве Освећеног непознатом принцу монаху.
Пет векова касније у манастир Светог Саве Освећеног долази наш свети Сава. Враћа се на Свету Гору са две драгоцене иконе и патерицом светог игумана.
Са царем Душаном икона стиже као благослов у Србију, Бива и у Студеници али се у тешким годинама турског пустошења манастира враћа у Хиландар, на леђима богомвођеног магарета, које се мртво срушило на земљу чим су монаси преузели његов драгоцени терет.
Крајем петнаестог века после смрти хиландарског игумана, у манастиру настаје спор око избора новог игумана. Тадашњи многобројни монаси су припадали различитим националностима. Било је Срба, Грка, Бугара и Руса. Грци су предлагали Грка за игумана зато што се манастир налази у грчкој земљи. Срби су, опет, предлагали Србина игумана зато што су ктитори манастира били Срби и што је манастир био познат као српски. Бугари су били најбројнији у манастиру и захтевали свог игумана. На крају, и Руси су предлагали Руса игумана зато што је манастир тада дариван даровима и великим новчаним средствима из Русије. Пошто нису могли да се сагласе између себе, сама Пресвета Богородица решава проблем.
Чудесно се поставља на игуманско место. Постаје игуманија манастира, а сваки предстојник манастира од тада поставља се поред ње, на друго место.
И данас је у игуманском трону украшена даровима оних који су доживели од ње исцељења.
Има оних који постављају питање зашто жене не могу на Свету Гору. А не виде да жена влада Светом Гором. Пресвета Богородица присутна у својим чувеним посебно поштованим иконама у свим светогорским манастирима.
А икона Пресвете Богородице Тројеручице стара најмање 1400 година међу њима има посебно место.
Најсветија и најпознатију српску икону нису иконописали Срби, не налази се у Србији а ипак посебно бди над Србима, подсећајући их на тиху моћ љубави Пресвете, љубави веће од света.
Данас је њен празник. Помолимо јој се и не престајмо...
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар