Међу драгоценостима Збирке античких и средњовековних епиграфских споменика Народног музеја у Београду, уочавамо занимљив запис из 11. века, откривен у селу Горњи Катун, у околини Варварина. Камена плоча на којој је уклесан ћирилични запис представља најстарији споменик старословенске писмености са територије Србије. Старословенски језик је први књижевни језик богослужбеног карактера заједнички за све Словене од 9. до 11. века. Сачувани старословенски споменици потврђују нам да су у употреби била два писма: глагољица, старије писмо које је саставио Ћирило у другој половини 9. века и ћирилица, млађе писмо, настало крајем 9. века.
Међу те споменике сврстава се и натпис чуван у Народном музеју. Натпис на каменој плочи откривеној у Темнићу уклесан је у седам редова, вешто обликованим, једнаким и правилно сложеним словима уставне ћирилице. Запис показује да је, поред глагољице, уставна ћирилица била рано у употреби на нашем тлу. А шта је, у ствари, исписано на том драгоценом сведочанству?
Текст садржи словенски облик грчких имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантија, Сисинија, Леонтија, Мелитона, Севериана, Филоктимона, Ангија, Ираклија, Екдикта, Кириона, и завршне речи: молите Бога за нас! Те речи и имена мученика, у чију се чудотворну моћ веровало, имали су конкретну сврху ‒ да штите грађевину на којој се плоча налазила.
На основу облика Темнићког натписа претпоставља се да је нађена плоча (заједно са још три, на којима су била уклесана имена осталих тридесет мученика) чинила једну целину. Та целина била је уграђена у часну трпезу цркве којој је припадала. Нажалост, остаци цркве на месту налаза плоче нису откривени, те за нас прича и историја тог здања остају једна од тајни коју чува Темнићки натпис.
извор: www.spc.rs
Међу те споменике сврстава се и натпис чуван у Народном музеју. Натпис на каменој плочи откривеној у Темнићу уклесан је у седам редова, вешто обликованим, једнаким и правилно сложеним словима уставне ћирилице. Запис показује да је, поред глагољице, уставна ћирилица била рано у употреби на нашем тлу. А шта је, у ствари, исписано на том драгоценом сведочанству?
Текст садржи словенски облик грчких имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантија, Сисинија, Леонтија, Мелитона, Севериана, Филоктимона, Ангија, Ираклија, Екдикта, Кириона, и завршне речи: молите Бога за нас! Те речи и имена мученика, у чију се чудотворну моћ веровало, имали су конкретну сврху ‒ да штите грађевину на којој се плоча налазила.
На основу облика Темнићког натписа претпоставља се да је нађена плоча (заједно са још три, на којима су била уклесана имена осталих тридесет мученика) чинила једну целину. Та целина била је уграђена у часну трпезу цркве којој је припадала. Нажалост, остаци цркве на месту налаза плоче нису откривени, те за нас прича и историја тог здања остају једна од тајни коју чува Темнићки натпис.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар