Од двадесет манастира колико их има у Епархији рашко-призренској, њих шеснаест је на Космету... и у њима борави око стотину монаха и монахиња. Најбројнији су Високи Дечани са 20 монаха, као и Пећка патријаршија у којој борави двадесетак монахиња, потом манастир Грачаница, женски манастир са шеснаест монахиња и привремено седиште Епархије рашко-призренске, који се налази на централном Космету.
У манастиру Драганац, једином живом манастиру у Косовском Поморављу који последњих година доживљава велику обнову, налазе се шесторица монаха и четворица искушеника, док су два монашења обављена недавно на празник Светих архангела. У манастирима Будисавци и Гориоч, женским манастирима у општинама Клина и Исток у Метохији, служи по пет-шест монахиња, док у Зочишту, надомак истоименог села у општини Ораховац, борави четворица монаха.
Свете архангеле код Призрена "чувају" три монаха, док је у Бањској поред игумана оца Данила присутан и један искушеник... И сви они, углавном су препуштени себи самима, без адекватне заштите, али и толико жељених верника.
Узурпација
Готово свим светињама на Космету, поготово оним у метохијским срединама узурпирана је имовина. Најдрастичнији пример кршења власништва односно имовине СПЦ на Космету у последње време, поред узурпације имања Високих Дечана, јесте и заузимање једне од зграда конака Цркве Светог Николе у Приштини чије је просторије запосела косовска Агенција за корупцију.
Монахе у Зочишту каменују
Иако су обновили већи део конака запаљених током 1999. године и манастирски комплекс, монаси у манастиру Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, покрај истоименог села у општини Ораховац, често су на мети напада Албанаца који их каменују када изводе радове чак и унутар манастирског круга.
Манастир у којем почива део моштију Светих врача, посећују углавном верници из околних српских енклава Ораховца и Велике Хоче, о празницима долазе и верници из других крајева Космета, али и из централне Србије.
Монаси из Високих Дечана
Претња су и џихадисти
- Манастир Високи Дечани је светиња из 14. века са највећом галеријом средњовековних фресака и архитектуром из тог периода, а поседујемо и документа од самог оснивања светиње и манастирску ризницу - објашњавају нам монаси, истичући да је слобода кретања до ове светиње знатно побољшана и да верници долазе из свих крајева централне Србије, Ниша, Београда, Новог Сада...
Ипак, иако не желе да говоре о сопственој безбедности, монаси указују на бројне нападе и покушај гранатирања манастира, потом покушај напада џихадиста које су испред самог улаза у светињу зауставили припадници италијанског Кфора.
- Највећи проблем са којим смо тренутно суочени јесте покушај повратка узурпиране имовине коју општинске власти не желе да нам врате нити им пада на памет да је упишу у катастар. Реч је о 23 ара имања надомак светиње, које нам је Уставни суд повратио.
Епархија Рашко-Призренска
Буктиња у часу може да плане
- Иако је суштински проблем светиња на Космету односно монаштва и свештенства у њима, баш као и нашег народа, безбедност, тај осећај и делимичне сигурности разликује се у зависности од средина. Јер, није рецимо исто боравити у Грачаници у српском окружењу или на северу Космета, или у Призрену где је ипак свест о мултиетничности на вишем нивоу, као боравити рецимо у Пећи, Ђаковици или Дечанима, или пак манастиру Девич у тоталној изолацији, где за монаштво никада није било безбедно - говоре нам у Епархији рашко-призренској, напомињући да иако је тренутно безбедносна ситуација прилично стабилна, она увек може изненада да ескалира, као што се то догодило током мартовског погрома 2004. године.
Мати Анастасија, игуманија Девича
Страхујемо од наших "чувара"
Није лако ни монахињама Девича, које у овој светињи у којој почивају мошти Јоаникија Девичког, усред Дреничке шуме, одолевају у изолацији.
- Немамо поверења у припаднике косовске полиције који су нас до јуче можда нападали, а сада нас наводно чувају. Сваки излазак из манастира нам је ризичан, као и боравак у овој светињи, али нам је најтеже што нам ретко долазе верници. Из страха од небезбедног пута кроз Србицу долазе углавном у групама и то само о већим празницима - испричала нам је мати Анастасија, игуманија ове светиње у Србици, где у пречнику од педесетак километара нема настањених Срба.
Осим узурпиране имовине, па чак и извора са водом надомак светиње, Албанци годинама бесправно секу манастирску шуму, а шумокрадице то често чине и у делу надомак самог манастира. А упркос наводној заштити косовске полиције, лопови су пре неколико година успели да покраду део инвентара из црквене продавнице.
Мати Харитина, старешина Пећке Патријаршије
Тешко до имања, воде ни за лек
На Унесковој листи светске културне баштине налази се и Пећка патријаршија, манастир који датира из 13. и почетка 14. века, а у којем почивају мошти 14 српских патријараха. У једној од три цркве налази се и чудотворна икона Богородице Пећке, која, како истичу монахиње, има чудотворно, лековито дејство, баш као и столетни дуд на улазу у цркву који одолева зубу времена.
- Осим немогућности да обрађујемо своје имање укључујући и оно надомак светиње, тренутно током ових летњих месеци највећи проблем нам представљају учестале рестрикције воде које локалне власти примењују само када је у питању наша светиња. То нам је тренутно највећи проблем јер нас посећују верници из свих крајева Србије и региона, Црне Горе, али и из иностранства - понавља мати Харитина, старешина Пећке патријаршије коју последњих неколико година обезбеђује косовска полиција са пунктом на прилазу светињи.
Напади
Изузев Високих Дечана и Пећке патријаршије, односно манастира Драганац у Косовском Поморављу, као и светиња на северу Космета, сви српски православни манастири претрпели су нападе током 1999. и у мартовском погрому 2004. године, попут Светих архангела, Богородице Љевишке, Зочишта, Девича и других, док су порушене и уништене цркве у овом периоду далеко бројније. Према подацима СПЦ, од 1999. године је уништено или оштећено око 130 православних храмова.
Отац Петар, манастир Високи Дечани
Ослонац малобројним Србима
- Осим живих манастира, у готово свим градовима чак и тамо где нема Срба, по налогу владике Теодосија, нашег епископа, оживеле су цркве и у њима бораве углавном млади свештеници са породицама. Тако, засада, имамо по двојицу свештеника у Цркви Светог Ђорђа у Призрену, Цркви Светог Николе у Приштини, као и у Пећи, док млади свештеници са породицама службују у црквама у Истоку, Урошевцу, Вучитрну... И у тим градовима представљају једине настањене Србе али и ослонац свима онима који долазе да посете своју имовину, када долазе на гробља својих предака, али и онима који размишљају о повратку - говори нам отац Петар из Високих Дечана, светиње која се налази на листи Унеска и јединој коју још увек обезбеђују припадници Кфора.
Светиња као лечилиште
Високе Дечане годинама походе они који имају проблема са видом. По причи монаха, али и сведочењу многобројних верника, дешавало се да деца на лицу места проговоре или прогледају.
Ипак, упркос свему, и даље су на мети напада Албанаца који их, иако готово свака светиња поседује документа и доказе о свом настанку и изградњи, и даље својатају и покушавају да их прикажу као своје културно благо.
Драгана Зечевић
извор: www.pravoslavie.ru
У манастиру Драганац, једином живом манастиру у Косовском Поморављу који последњих година доживљава велику обнову, налазе се шесторица монаха и четворица искушеника, док су два монашења обављена недавно на празник Светих архангела. У манастирима Будисавци и Гориоч, женским манастирима у општинама Клина и Исток у Метохији, служи по пет-шест монахиња, док у Зочишту, надомак истоименог села у општини Ораховац, борави четворица монаха.
Свете архангеле код Призрена "чувају" три монаха, док је у Бањској поред игумана оца Данила присутан и један искушеник... И сви они, углавном су препуштени себи самима, без адекватне заштите, али и толико жељених верника.
Узурпација
Готово свим светињама на Космету, поготово оним у метохијским срединама узурпирана је имовина. Најдрастичнији пример кршења власништва односно имовине СПЦ на Космету у последње време, поред узурпације имања Високих Дечана, јесте и заузимање једне од зграда конака Цркве Светог Николе у Приштини чије је просторије запосела косовска Агенција за корупцију.
Монахе у Зочишту каменују
Иако су обновили већи део конака запаљених током 1999. године и манастирски комплекс, монаси у манастиру Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, покрај истоименог села у општини Ораховац, често су на мети напада Албанаца који их каменују када изводе радове чак и унутар манастирског круга.
Манастир у којем почива део моштију Светих врача, посећују углавном верници из околних српских енклава Ораховца и Велике Хоче, о празницима долазе и верници из других крајева Космета, али и из централне Србије.
Монаси из Високих Дечана
Претња су и џихадисти
- Манастир Високи Дечани је светиња из 14. века са највећом галеријом средњовековних фресака и архитектуром из тог периода, а поседујемо и документа од самог оснивања светиње и манастирску ризницу - објашњавају нам монаси, истичући да је слобода кретања до ове светиње знатно побољшана и да верници долазе из свих крајева централне Србије, Ниша, Београда, Новог Сада...
Ипак, иако не желе да говоре о сопственој безбедности, монаси указују на бројне нападе и покушај гранатирања манастира, потом покушај напада џихадиста које су испред самог улаза у светињу зауставили припадници италијанског Кфора.
- Највећи проблем са којим смо тренутно суочени јесте покушај повратка узурпиране имовине коју општинске власти не желе да нам врате нити им пада на памет да је упишу у катастар. Реч је о 23 ара имања надомак светиње, које нам је Уставни суд повратио.
Епархија Рашко-Призренска
Буктиња у часу може да плане
- Иако је суштински проблем светиња на Космету односно монаштва и свештенства у њима, баш као и нашег народа, безбедност, тај осећај и делимичне сигурности разликује се у зависности од средина. Јер, није рецимо исто боравити у Грачаници у српском окружењу или на северу Космета, или у Призрену где је ипак свест о мултиетничности на вишем нивоу, као боравити рецимо у Пећи, Ђаковици или Дечанима, или пак манастиру Девич у тоталној изолацији, где за монаштво никада није било безбедно - говоре нам у Епархији рашко-призренској, напомињући да иако је тренутно безбедносна ситуација прилично стабилна, она увек може изненада да ескалира, као што се то догодило током мартовског погрома 2004. године.
Мати Анастасија, игуманија Девича
Страхујемо од наших "чувара"
Није лако ни монахињама Девича, које у овој светињи у којој почивају мошти Јоаникија Девичког, усред Дреничке шуме, одолевају у изолацији.
- Немамо поверења у припаднике косовске полиције који су нас до јуче можда нападали, а сада нас наводно чувају. Сваки излазак из манастира нам је ризичан, као и боравак у овој светињи, али нам је најтеже што нам ретко долазе верници. Из страха од небезбедног пута кроз Србицу долазе углавном у групама и то само о већим празницима - испричала нам је мати Анастасија, игуманија ове светиње у Србици, где у пречнику од педесетак километара нема настањених Срба.
Осим узурпиране имовине, па чак и извора са водом надомак светиње, Албанци годинама бесправно секу манастирску шуму, а шумокрадице то често чине и у делу надомак самог манастира. А упркос наводној заштити косовске полиције, лопови су пре неколико година успели да покраду део инвентара из црквене продавнице.
Мати Харитина, старешина Пећке Патријаршије
Тешко до имања, воде ни за лек
На Унесковој листи светске културне баштине налази се и Пећка патријаршија, манастир који датира из 13. и почетка 14. века, а у којем почивају мошти 14 српских патријараха. У једној од три цркве налази се и чудотворна икона Богородице Пећке, која, како истичу монахиње, има чудотворно, лековито дејство, баш као и столетни дуд на улазу у цркву који одолева зубу времена.
- Осим немогућности да обрађујемо своје имање укључујући и оно надомак светиње, тренутно током ових летњих месеци највећи проблем нам представљају учестале рестрикције воде које локалне власти примењују само када је у питању наша светиња. То нам је тренутно највећи проблем јер нас посећују верници из свих крајева Србије и региона, Црне Горе, али и из иностранства - понавља мати Харитина, старешина Пећке патријаршије коју последњих неколико година обезбеђује косовска полиција са пунктом на прилазу светињи.
Напади
Изузев Високих Дечана и Пећке патријаршије, односно манастира Драганац у Косовском Поморављу, као и светиња на северу Космета, сви српски православни манастири претрпели су нападе током 1999. и у мартовском погрому 2004. године, попут Светих архангела, Богородице Љевишке, Зочишта, Девича и других, док су порушене и уништене цркве у овом периоду далеко бројније. Према подацима СПЦ, од 1999. године је уништено или оштећено око 130 православних храмова.
Отац Петар, манастир Високи Дечани
Ослонац малобројним Србима
- Осим живих манастира, у готово свим градовима чак и тамо где нема Срба, по налогу владике Теодосија, нашег епископа, оживеле су цркве и у њима бораве углавном млади свештеници са породицама. Тако, засада, имамо по двојицу свештеника у Цркви Светог Ђорђа у Призрену, Цркви Светог Николе у Приштини, као и у Пећи, док млади свештеници са породицама службују у црквама у Истоку, Урошевцу, Вучитрну... И у тим градовима представљају једине настањене Србе али и ослонац свима онима који долазе да посете своју имовину, када долазе на гробља својих предака, али и онима који размишљају о повратку - говори нам отац Петар из Високих Дечана, светиње која се налази на листи Унеска и јединој коју још увек обезбеђују припадници Кфора.
Светиња као лечилиште
Високе Дечане годинама походе они који имају проблема са видом. По причи монаха, али и сведочењу многобројних верника, дешавало се да деца на лицу места проговоре или прогледају.
Ипак, упркос свему, и даље су на мети напада Албанаца који их, иако готово свака светиња поседује документа и доказе о свом настанку и изградњи, и даље својатају и покушавају да их прикажу као своје културно благо.
Драгана Зечевић
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар