Постоји предање да је у средњем веку у манастиру постојала чудотворна икона Богородица Градачка која је била стециште великог броја ходочасника. Никакви поузданији подаци о тој светињи не постоје и данас јој нема трага. На једном од звона ископаних 1875. стоји запис: „Ово звоно приложи преосвећени митрополит градачки Никифор пресветој чудотворци градачкој у дане благоверног господина деспота Ђурђа.“
Икона Богородице Одигитрије, која је данас у чачанској цркви, је из 16. века. Рад је непознатог мајстора из Приморја. У ризницу храма је доспела као дар Миле Борисављевић из Нове Вароши.
Једина сачувана драгоценост из средњег века су свакако два звона из 1454. године откривена у тзв. јами-скривници 1875. године, приликом копања темеља за зграду начелства. Са натписа на звонима закључено је да су дар градачког митрополита Никифора. Звона су пронађена на око 40 метара од данашње цркве. Како је записао М. Валтровић, веће од два звона је димензија 0.49 м, а мање 0,27 м. Ливена су од лепе ситнозрнасте бронзе, а са натписа закључујемо да их је радио неимар Радоје. Копије тих звона чувају се у Народном музеју Чачка и сталној збирци, док су оригинали у Народном музеју у Београду.
Илија Кривачић, очевидац ископавања, записао је: „Приликом копања темеља за здање нашло се три комада звона, два су звона мања предата Музеју државном у Београду а највеће звоно дигнуто је у кубе чачанске цркве које и данас звони.“
(Р. Станић, „Непознате иконе у југозападној Србији, Зборник за ликовне уметности, књ. 11, Нови Сад 1975, 260-261; Д. Рајић, Иконе чачанског краја (XVI-XIX век), Чачак 2001, 19; С. Новаковић, Два прилога к српским старинама, Гласник СУД, књ. XLI, Београд 1875, 353-361; А.И. „Значајна старина“, Сион., Београд, 31. децембар 1875, 734, 735; Б. Радојковић, „Средњовековна звона Богородице Градачке“, Богородица Градачка у историји српског народа, научни скуп поводом 800 година Богородице Градаачке и града Чачка, новембар 1992, Чачак 1993, 115-123; Прота Рад. Кречковић, „Чачанска црква“, Православни календар свети Лазар за просту 1926. годину, Ужице, 1925, 93; М. Валтровић, „Стара српска звона,“ Српске илустроване новине, бр. 3, Нови Сад, 18. Август 1881, 37.)
(http://cacak-dis.rs/dig_bibl/pregledlist.php?pageNum_Recordset1=19&totalRows_Recordset1=36&arhiva=1146
http://cacak-dis.rs/dig_bibl/pregledlist.php?pageNum_Recordset1=8&totalRows_Recordset1=36&arhiva=1147)
Милош Живановић, вероучитељ чачански
извор: caglas.rs
Икона Богородице Одигитрије, која је данас у чачанској цркви, је из 16. века. Рад је непознатог мајстора из Приморја. У ризницу храма је доспела као дар Миле Борисављевић из Нове Вароши.
Једина сачувана драгоценост из средњег века су свакако два звона из 1454. године откривена у тзв. јами-скривници 1875. године, приликом копања темеља за зграду начелства. Са натписа на звонима закључено је да су дар градачког митрополита Никифора. Звона су пронађена на око 40 метара од данашње цркве. Како је записао М. Валтровић, веће од два звона је димензија 0.49 м, а мање 0,27 м. Ливена су од лепе ситнозрнасте бронзе, а са натписа закључујемо да их је радио неимар Радоје. Копије тих звона чувају се у Народном музеју Чачка и сталној збирци, док су оригинали у Народном музеју у Београду.
Илија Кривачић, очевидац ископавања, записао је: „Приликом копања темеља за здање нашло се три комада звона, два су звона мања предата Музеју државном у Београду а највеће звоно дигнуто је у кубе чачанске цркве које и данас звони.“
(Р. Станић, „Непознате иконе у југозападној Србији, Зборник за ликовне уметности, књ. 11, Нови Сад 1975, 260-261; Д. Рајић, Иконе чачанског краја (XVI-XIX век), Чачак 2001, 19; С. Новаковић, Два прилога к српским старинама, Гласник СУД, књ. XLI, Београд 1875, 353-361; А.И. „Значајна старина“, Сион., Београд, 31. децембар 1875, 734, 735; Б. Радојковић, „Средњовековна звона Богородице Градачке“, Богородица Градачка у историји српског народа, научни скуп поводом 800 година Богородице Градаачке и града Чачка, новембар 1992, Чачак 1993, 115-123; Прота Рад. Кречковић, „Чачанска црква“, Православни календар свети Лазар за просту 1926. годину, Ужице, 1925, 93; М. Валтровић, „Стара српска звона,“ Српске илустроване новине, бр. 3, Нови Сад, 18. Август 1881, 37.)
(http://cacak-dis.rs/dig_bibl/pregledlist.php?pageNum_Recordset1=19&totalRows_Recordset1=36&arhiva=1146
http://cacak-dis.rs/dig_bibl/pregledlist.php?pageNum_Recordset1=8&totalRows_Recordset1=36&arhiva=1147)
Милош Живановић, вероучитељ чачански
извор: caglas.rs
Нема коментара:
Постави коментар