Устоличење обављено у сарајевској Саборној цркви 3. септембра 2017. године. Началствовао је Предстојатељ Српске Црве Његова Светост г. Иринеј. Присуствовао велики број високих личности из црквеног и политичког живота.
Саборни храм у Сарајеву посвећен Пресветој Богородици окупио је српско становништво из неколико епархија наше Свете Цркве, које је са свештенством, монаштвом и представницима власти испунило и порту и храм чекајући свечано увођење у трон Митрополита дабробосанског г. Хризостома. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј.
Његово Високопреосвештенство г. Хризостом (Јевић), изабрани Митрополит дабробосански, рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођене Радошевић.
Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је школске 1966/67. године. Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме ''непримјерену'' намјеру да ''учи за попа''. На питање зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже: -Ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља Божја и призив Божји.
Али, његова одлука да ''учи за попа'' наишла је на противљење у његовој породици, што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању.
Школске 1968/69. године уписао се у петоразредну Богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године. Као ученик Богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у овој знаменитој Богословији. У петом разреду Богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора Богословије. Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг.
Замонашио га је блажене успомене Владика далматински Стефан Боца, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале Госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона (јерођакона) рукоположен је на Крстовдан, 27. септембра 1971. године, а у чин презвитера (јеромонаха) у манастиру Крки 10. јуна 1973. године. Рукоположио га је тадашњи Епископ далматински Стефан Боца.
Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже ''врло често 'шмугнуо' у манастир Жичу''. И поред свих проблема које је као свештеник имао у тадашњој Југословенској народној армији (ЈНА) са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене Владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са Светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима.
Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети Архијерејски Синод га, на препоруку владике Стефана, упућује на редовне студије теологије у Букурешт, Румунија, али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој ''афери'' крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На Теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976. до 1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом у новембру 1980. године. Од 1978. до 1979. године у два наврата пратио је курсеве француског језика у Паризу, Француска.
За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио прије свега у манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа хиландарског и старца. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар. Одлуком стараца манастира Хиланара уписан је у монахологиј намастира Хиланрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег Владике далматиског Николаја (потоњег Митроплита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске...
Дана 23. маја 1991. године Свети Архијерејски Сабор изабаро га је за првог Епископа новоосноване (1990.) Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог Архијерејског Синода 4. августа 1991. године у храму Светог Саве у Дрвару из разлога што је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције. Административно Епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991. године од дотадашњег администратора Епископа далматинског Николаја Мрђе.
Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и народским језиком речено ''голу ледину''. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На Епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22 године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру Епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, владика Хризостом је устоличен у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Устоличењу владике Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске Православне Цркве, као и представници других вјерских заједница.
После четири године архипастирског рада у Епархијом зворничко-тузланској, одлуком Светог Архијерејског Сабора 24. маја 2017. године владика Хризостом изабран је за Миторполита дабробосанског. На трону Митрополита дабробосанских, наслиједиче блаженопочившег митрополита Николаја, као 61. по реду архијереј на трону од оснивања Митрополије 1220. године од стране Светог Саве.
Благодарни Господу за достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, свештенство и народ Дабробосанске митрополије од срца и са синовском оданошћу честита и кличе:
Долгоденствуј, Вископреосвећени Владико, на многаја и благја љета!
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар