У краљевачкој библиотеци представљена су Сабрана дела Стефана Првовенчаног у издању Српска књижевне задруге и Народне библиотеке ''Стефан Првовенчани''. О овом дивот издању говорили су др Драган Хамовић, Драган Лакићевић, проф. др Љиљана Јухас Георгијевски и проф. др Томислав Јовановић. Књига је штампана о трошку Града Краљева, у поводу обележавања осамстогодишњице краљевског крунисања Стефана Немањића у манастиру Жичи.
Др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе, истиче да је штампање ове књиге ''најсадржајнији и најсимболичнији начин сећања на великог српског владара и књижевника средњег века према чијој смо успомени обавезни и да ће нас по овом издању потомци, можда, препознати као своје, јер су нам'', каже Хамовић, ''неизвесни и прошлост и време пред нама...''
Драган Лакићевић, уредник књиге, подсетио је да је за 125. година постојања Српска књижевна задруга значајну пажњу посветила старој српској књижевности, нагласивши да је ова књига ''историјски и књижевни споменик''.
Проф. др Љиљана Јухас Георгијевски Стефана Првовенчаног сматра једним од најзначајнијих српских писаца у средњем веку, посебну пажњу посветивши његовом делу Живот светог Симеона, Хиландарској и Мљетској повељи. Она је истакла да повеље из средњег века нису имале само правни, већ и књижевни садржај.
-Дело Живот светог Симеона представља целовити приказ живота великог жупана Стефана Немање, зачетника лозе Немањића и оца Стефана Првовенчаног, Светог Саве и кнеза Вукана. Основна линија овде јесте приповедна, али је веома присутан и лирски слој. Стефаново дело привлачило је пажњу лепотом казивања и поетичношћу и кроз векове је оставило видан траг и утицај на писце тог доба – каже Љиљана Јухас Георгијевски.
Проф. др Томислав Јовановић је на занимљив и пријемчив начин говорио о недостатку аутографије јер ''ми данас у Србији не поседујемо оригиналне рукописе из средњег века, рецимо Светог Саве, већ само преписе тих дела. То је случај и са рукописима Стефана Првовенчаног – нагласио је Јовановић.
У краљевачкој библиотеци отворена и изложба ''Стефан Првовенчани у књижевности и историографији'', чије су ауторке,наше библиотекарке, Ивана Хренко и Данка Спасојевић. Одломак из Стефанове Хиландарске повеље прочитао је глумац Драган Пешић.
извор: www.kv-biblio.org.rs
Др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе, истиче да је штампање ове књиге ''најсадржајнији и најсимболичнији начин сећања на великог српског владара и књижевника средњег века према чијој смо успомени обавезни и да ће нас по овом издању потомци, можда, препознати као своје, јер су нам'', каже Хамовић, ''неизвесни и прошлост и време пред нама...''
Драган Лакићевић, уредник књиге, подсетио је да је за 125. година постојања Српска књижевна задруга значајну пажњу посветила старој српској књижевности, нагласивши да је ова књига ''историјски и књижевни споменик''.
Проф. др Љиљана Јухас Георгијевски Стефана Првовенчаног сматра једним од најзначајнијих српских писаца у средњем веку, посебну пажњу посветивши његовом делу Живот светог Симеона, Хиландарској и Мљетској повељи. Она је истакла да повеље из средњег века нису имале само правни, већ и књижевни садржај.
-Дело Живот светог Симеона представља целовити приказ живота великог жупана Стефана Немање, зачетника лозе Немањића и оца Стефана Првовенчаног, Светог Саве и кнеза Вукана. Основна линија овде јесте приповедна, али је веома присутан и лирски слој. Стефаново дело привлачило је пажњу лепотом казивања и поетичношћу и кроз векове је оставило видан траг и утицај на писце тог доба – каже Љиљана Јухас Георгијевски.
Проф. др Томислав Јовановић је на занимљив и пријемчив начин говорио о недостатку аутографије јер ''ми данас у Србији не поседујемо оригиналне рукописе из средњег века, рецимо Светог Саве, већ само преписе тих дела. То је случај и са рукописима Стефана Првовенчаног – нагласио је Јовановић.
У краљевачкој библиотеци отворена и изложба ''Стефан Првовенчани у књижевности и историографији'', чије су ауторке,наше библиотекарке, Ивана Хренко и Данка Спасојевић. Одломак из Стефанове Хиландарске повеље прочитао је глумац Драган Пешић.
извор: www.kv-biblio.org.rs
Нема коментара:
Постави коментар