На Коларцу обележено 170 година од штампања „Горског вијенца“.
Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога... -Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано, беседио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. -Сведочанство тога је његов „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“.
Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, Митрополит је навео: -Основна мисао „Горског вијенца“ је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.
Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: -Временом је „Горски вијенац“ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а „Горски вијенац“ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.
Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу. -У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа, рекао је Бећковић. -Ко год је имао образа на њему је имао исписан „Горски вијенац“. А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан „Горски вијенац“ као неку врсту невидљиве тетоваже.
Догађај је организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске проф. др Милимир Мучибабић. -Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори, рекао је Мучибабић. -У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. „Горски вијенац“ у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори.
У славу Петра Петровића Његоша и „Горског вијенца“, глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову „Лучу микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.
извор: www.spc.rs
Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога... -Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано, беседио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. -Сведочанство тога је његов „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“.
Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, Митрополит је навео: -Основна мисао „Горског вијенца“ је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.
Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: -Временом је „Горски вијенац“ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а „Горски вијенац“ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.
Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу. -У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа, рекао је Бећковић. -Ко год је имао образа на њему је имао исписан „Горски вијенац“. А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан „Горски вијенац“ као неку врсту невидљиве тетоваже.
Догађај је организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске проф. др Милимир Мучибабић. -Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори, рекао је Мучибабић. -У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. „Горски вијенац“ у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори.
У славу Петра Петровића Његоша и „Горског вијенца“, глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову „Лучу микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар