У четвртак 19. октобра 2017. године, у Галерији '73 у Београду, отворена је самостална изложба слика и цртежа Ефимије (Јасне) Тополски, под називом „МИСЛИМ, ТРАЖИМ, ЧЕКАМ“.
преузми:
Епископ пакрачко-славонски, г. Јован (Ћулибрк)
извор: efimija.yolasite.com
Игуманија Ефимија рођена је као Јасна Тополски 1965. године у Београду, где је завршила Средњу дизајнерску школу - одсек графика, а затим и Факултет ликовних уметност на одсеку за сликарство. Магистрирала је сликарство 1991. године на ФЛУ-у.
Током студија у Београду имала је две самосталне изложбе; једну у Галерији Дома омладине Београда 1990. године, а другу 1991. године у Галерија ФЛУ, која је уједно била и њена магистарска изложба. Такође је учествовала у низу групних изложби са својим колегама са факултета. Добитник је више награда за сликарство за младе.
Планирала је сликарску каријеру, али након студијског боравка у Паризу где не проналази оно за чим трага, одлази у манастир 1991. године и тако улази у нове просторе духовности и у нову фазу живота коју схвата као стајање „Пред лицем Бога живога“.
У том периоду, и управо под тим називом, по њеним радовима настаје документарни филм, аутора Ивице Видановића, који је награђен на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, 1999. године. На фестивалу Ефимија је добила награду за сценарио.
Током боравка у манастиру, у њеном стваралаштву смењују се периоди „сакралне и савремене“ уметности. Паралелно се бави истраживањем иконописа у "модерној форми", настојећи да вечну лепоту иконе испише својим аутентичним рукописом - Светлописом. Из тог рада произишло је више самосталних изложби икона, као и велики број иконостаса. Неки од најзначајнијих пројеката на којима је Ефимија радила су осликавање Цркве Светог апостола Павла у Требињу и Саборне цркве у Шибенику.
Истовремено, своја унутрашња емотивна стања, као и доживљај света који је окружује, бележи већ одавно изграђеним и препознатљивим сликарским рукописом. Резултат тог рада су нове самосталне изложбе: "Светлопис" у Галерији Бански двори у Бања Луци 2007. године, затим изложба "Све што дише, нека хвали Господа", у Галерији `73 у Београду, као и изложба на обновљеним темељима Саборне цркве у Мостару "Хвалите Господа", обе одржане 2010. године.
Половином ове године организовала је изложбу цртежа под називом „Лове хуртс“ у оквиру манифестације Јефимијини дани у Трстенику, која уједно представља и најаву актуелне изложбе у Београду. Од 2012. године Ефимија је члан ЛАДЕ, најстаријег Друштва српских уметника, и од тада узима учешће на изложбама овог удружења. Данас живи и ради у манастиру Ushon у Француској.
У тексту за каталог, Милета Продановић је о Ефимијином раду, између осталог, истакао: „Они који памте старе радове Ефимије (Јасне) Тополски знају да су њена платна малих димензија носила особен квалитет – носила их је међуигра наглашеног цртежа угљеном и површина нежних, пастелних боја. Нешто од тих квалитета открићемо и на њеним најновијим делима. Они имају јасну копчу са радовима које је излагала као студент и касније, пре но што је примила завет. На сликама препознајемо, у стилизацији која се понегде приближава сведености знака, представнике биљног и животињског света. Репетитивне форме стварају једноставан али привлачан ритам.
Као што икона, како веле древни зографски приручници, није комплетна, није довршена без јасно исписаног имена светитеља или сцене, тако су се и у „профане“ радове Ефимије Тополски провукла слова. Али то нису слова која намеравају да објасне насликано и нацртано, то су речи које на известан начин допуњују призор. Можда и траг мисли које су се, у часовима сликања, врзмале по сликаркиној глави.
Ефимијин цртеж носи вибрантна али добро промишљена и добро постављена линија. То је можда искуство стечено не само у ликовној пракси, већ и у молитвеној медитацији. Њени радови нису гласни, не размећу се, напротив, они су тихо сведочанство о стварима које нас окружују.“
Изложба ће бити отворена до 31. октобра 2017. године.
извор: www.galerija73.com
Нема коментара:
Постави коментар