Када из правца места Ушћа кренете магистралним путем према Ивањици, наилазите на чувени средњовековни манастир Студеницу, с правом назван „мајком свих српских цркава“. Када наставите даље уз бајковити кањон не баш мале реке Студенице према Ивањици, на седмом километру од манастира, видећете таблу на којој пише „ Доња испосница светог Саве, 20 минута пешачења / Горња испосница светог Саве, 40 минута пешачења“. Преко пута те табле почиње добро обележана пешачка стаза, која вијугаво узбрдо води на поменута места.
Горња испосница је по много чему занимљива и јединствена. Њу је, по предању подигао и у њој је боравио, највећи српски син, духовни отац и просветитељ нашег народа – Свети Сава. Место које је изабрано за подвиг посебно је упечатљиво. То је једна мала зараван на планинској стенској „греди“ обронака масива планине Чемерна која има лучни изглед и као жижа од лупе прикупља сунчеве зраке са југа и запада.
У Горњој испосници је урађен најстари сачувани препис Студеничког типика Светога Саве. Препис је начинио монах Аверкије Хиландарац 1619. године, и исти се сада чува у националном музеју у Прагу. Црквица која се ту налази посвећена је Светом Ђорђу.
У том каменом одсеку, природно удубљење искоришћено је да се на њега, попут ластавичјег гнезда, прилепи кула односно стамбени део испоснице у којој се налазе келије за монахе. Само место и поглед који се пружа одатле остављају дубок утисак. Средином прошлог века до поменуте Куле отац Рафаило, у великој схими Гаврило, подигао је на лепо и вешто изиданим масивним и стабилним каменим стубовима дрвени мост који је био офарбан плавом бојом. Мост је квалитетно обновљен почетком осамдесетих година прошлог века али су поједини његови делови оштећени после скоро четири деценије изложености киши и снегу, јер су делови моста отворени. Због тога братство манастира Студенице већ неколико година припрема се за деликатну и напорну обнову овог моста. Пројекат и неопходну документацију урадио је Републички завод за заштиту споменика културе – Београд. Министарство културе одобрило је средства за изградњу новог моста, док сам посао спроводи Регионални завод за заштиту споменика културе – Краљево. Извођење радова поверено је београдској фирми „Кото“ која је већ опробана у радовима на сличним објектима. Пошто се сав посао показао захтевнији него што је испрва изгледало, за исти је потребно озбиљна помоћ и ангажовање братије Манастира Студенице и њихових пријатеља. Недостатке у гвозденом материјалу надокнадио је Миломир Грачанац (предузеће „Евротехна“ из Краљева).
Подухват подразумева скидање старе дрвене конструкције, консолидовање камених носећих стубова и монтирање нових мосница а преко њих храстових, термички третираних храстових фосни, и израду ограде. На терену, испред фирме“Кото“, главни човек је Стефан Милосавац.
Пошто се до испоснице може доћи само стрмом планинском стазом, сав материјал мора се донети „ручно“, као што су то радили ранији градитељи. У ту сврху ангажовани су Зоран Пантовић из села Девића, код Ивањице, са својим људима и са шест коња, који преносе неопходан материјал из села Савова, докле је трактором исти могао да се допреми. Ови коњи су посебна атракција. У радове су се укључили и мештани поменутог села са великом здушношћу јер је испосница за њих део њиховог бића.
Ови предивни златасти јесењи дани у студеничком крају као да су поручени за извођење Оваквих послова.
извор: www.manastirstudenica.rs
Горња испосница је по много чему занимљива и јединствена. Њу је, по предању подигао и у њој је боравио, највећи српски син, духовни отац и просветитељ нашег народа – Свети Сава. Место које је изабрано за подвиг посебно је упечатљиво. То је једна мала зараван на планинској стенској „греди“ обронака масива планине Чемерна која има лучни изглед и као жижа од лупе прикупља сунчеве зраке са југа и запада.
У Горњој испосници је урађен најстари сачувани препис Студеничког типика Светога Саве. Препис је начинио монах Аверкије Хиландарац 1619. године, и исти се сада чува у националном музеју у Прагу. Црквица која се ту налази посвећена је Светом Ђорђу.
У том каменом одсеку, природно удубљење искоришћено је да се на њега, попут ластавичјег гнезда, прилепи кула односно стамбени део испоснице у којој се налазе келије за монахе. Само место и поглед који се пружа одатле остављају дубок утисак. Средином прошлог века до поменуте Куле отац Рафаило, у великој схими Гаврило, подигао је на лепо и вешто изиданим масивним и стабилним каменим стубовима дрвени мост који је био офарбан плавом бојом. Мост је квалитетно обновљен почетком осамдесетих година прошлог века али су поједини његови делови оштећени после скоро четири деценије изложености киши и снегу, јер су делови моста отворени. Због тога братство манастира Студенице већ неколико година припрема се за деликатну и напорну обнову овог моста. Пројекат и неопходну документацију урадио је Републички завод за заштиту споменика културе – Београд. Министарство културе одобрило је средства за изградњу новог моста, док сам посао спроводи Регионални завод за заштиту споменика културе – Краљево. Извођење радова поверено је београдској фирми „Кото“ која је већ опробана у радовима на сличним објектима. Пошто се сав посао показао захтевнији него што је испрва изгледало, за исти је потребно озбиљна помоћ и ангажовање братије Манастира Студенице и њихових пријатеља. Недостатке у гвозденом материјалу надокнадио је Миломир Грачанац (предузеће „Евротехна“ из Краљева).
Подухват подразумева скидање старе дрвене конструкције, консолидовање камених носећих стубова и монтирање нових мосница а преко њих храстових, термички третираних храстових фосни, и израду ограде. На терену, испред фирме“Кото“, главни човек је Стефан Милосавац.
Пошто се до испоснице може доћи само стрмом планинском стазом, сав материјал мора се донети „ручно“, као што су то радили ранији градитељи. У ту сврху ангажовани су Зоран Пантовић из села Девића, код Ивањице, са својим људима и са шест коња, који преносе неопходан материјал из села Савова, докле је трактором исти могао да се допреми. Ови коњи су посебна атракција. У радове су се укључили и мештани поменутог села са великом здушношћу јер је испосница за њих део њиховог бића.
Ови предивни златасти јесењи дани у студеничком крају као да су поручени за извођење Оваквих послова.
извор: www.manastirstudenica.rs
Нема коментара:
Постави коментар