Као да си га срео
И насамо, као Никодим разговарао
Тај крупни кадар забележен
Без тајни у светлу јединственом
Услишене ти беху молитве
И још увек услишују се
Задао си потезом вечни
Круг говора и кључева
Твоје шапутање, чини се челик
Као што је твој гнев пена
Људи су те вукли по блату
Док си ти небеса колорисао
Као да си га срео и чуо
Све потанко у четири ока
Па онда закључао у лепоту
И дао је жеднима и прегладнелима
Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар