На дан када Света Црква молитвено прославља Свете преподобномученике Галактиона и Епистиму, Владика жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Јовању уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Киковића, јеромонаха Поликарпа (Рајковића), сабрата манастира Свете Тројице у Љубовији, као и ђакона Александра Грујовића. Присуствовало је монаштво и верни народ Епархије жичке.
Својим дивним појањем Литургију су улепшале сестре из манастира Ковиља.
После малог входа настојатељица јовањске обитељи је привела искушеницу Марину Обрадовић, која давши најпре монашке завете, доби име по Светој мученици Агнији и тако постаде невеста Христова.
Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин је у беседи говорио о величини монашког живота, о великој борби коју монаси треба да воде бденијем, молитвом и постом, и да тако уђу у Царство Небеско. Прича о мудрим девојкама је велика поука о путу спасења.
Заједничарење са свима Светима је било у Светој Чаши, а након Литургије сестринство је са својом игуманијом Теодором припремило трпезу љубави за све присутне.
Похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој. Спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богаство милосрђа Твога. Јер Теби Господе, у умилењу вапијем: сагреших Оче небу и Теби.
Сестринство манастира Јовање
извор: eparhija-zicka.rs
Својим дивним појањем Литургију су улепшале сестре из манастира Ковиља.
После малог входа настојатељица јовањске обитељи је привела искушеницу Марину Обрадовић, која давши најпре монашке завете, доби име по Светој мученици Агнији и тако постаде невеста Христова.
Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин је у беседи говорио о величини монашког живота, о великој борби коју монаси треба да воде бденијем, молитвом и постом, и да тако уђу у Царство Небеско. Прича о мудрим девојкама је велика поука о путу спасења.
Заједничарење са свима Светима је било у Светој Чаши, а након Литургије сестринство је са својом игуманијом Теодором припремило трпезу љубави за све присутне.
Похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој. Спаситељу, не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богаство милосрђа Твога. Јер Теби Господе, у умилењу вапијем: сагреших Оче небу и Теби.
Сестринство манастира Јовање
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар