Игуманија Агнија (Бранка) Дмитровић рођена је 11. октобра 1928. године у срцу Шумадије, у питомом месту испод Рудника. Крштена је на празник Покрова Пресвете Богородице. Родитељи Драгомир и Наталија били су добри домаћини, побожни и честити људи.
Завршила је учитељску школу, младост је провела у Београду. Са великом жељом да служи Богу и Цркви као монахиња, напушта свет и долази у манастир Ваведење уочи Благовести 1952. године, где је под духовним руководством игуманије Ангелине Грачове која је приводи на постриг 1954. године. Постриг је извршио викар патријарха Викентија епископ Доситеј.
По упокојењу игуманије Ангелине, неколико година манастиром је управљала настојатељица Анастасија Савковић, а после ње је мати Агнија постављена за настојатељицу манастира, а октобра 1982. године произведена је у чин игуманије.
Уочи празника Рођења Светог Јована Крститеља 1984. године замонашена је у чин мале схиме. Постриг је извршио викар патријарха Германа епископа Сава Андрић. Приводила ју је мати Јустина, игуманија манастира Жиче. Монашењу је присуствовао патријарх Герман, епископ Данило Крстић, јеромонаси Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић и други.
На дан манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице 1997. године из руку патријарха Павла примила је напрсни крст.
Дана 25. августа 2001. године у 01.15 часова уснула је у Господу игуманија манастира Ваведења, мати Агнија Дмитровић. Истог дана у манастиру је Његова Светост Патријарх Павле одржао први помен игуманији Агнији, а сутрадан, у недељу, 26.августа у манастиру Ваведење је после одслужене свете архијерејске Литургије, у 12 часова, патријарх Павле уз саслужење Епископа браничевског Игнатија и Епсикопа хвостанског Атанасија служио монашко опело. У манастирској цркви препуној верног народа, свештенства, монаштва пристиглог из многих храмова и манастира Србије и Црне Горе да послењи пут целивају мати Агнију. Беседио је патријарх Павле. Игуманија Агнија је сахрањена у порти, поред храма манастира Ваведења.
Истрајна у смирењу и покорности Вољи Божјој била је искусна као педагог, као духовна мајка и редак сарадник наших великих духовника који су у овом манастиру стасавали и узрасли у духовне великана којима се поноси наша Православна Црква. Била је монахиња изузетне духовности и културе, широких видика, пуна љубави, састрадања и разумевања, али и строгости каква је потребна за правилан духовни живот и руководство сестринством.
Не заборавимо да велике заслуге за процват и снажење духовности у Београду и шире припадају игуманији Агнији. Њен манастир - њен дом, храм били су увек уточиште многима, и монахујућим и верницима.
Многа духовна чада мати Агније овде су нашла мирну, благословену луку одакле су су отиснули на своје путеве, и у своје обитељи монашке. Свима нама игуманија Агнија недостаје много јер је она увек свима излазила у сусрет, свакога примила, саслушала, утешила, посаветовала, охрабривала, а и невољнима и убогима чинила је добро свакодневно.
Својим дивним гласом и појањем мати Агнија је улепшавала сва манастирска богослужења, многе душе тада побуђивала на молитвене сузе. Од Господа је била обдарена многим талантима које је она трудом и смирењем умножавала и којима је славословила Господа и Његову Пречисту Мајку, у све дане живота свога.
Као врлинска монахиња поставила је добар почетак и крај земног живота био је на утеху и охрабрење свима онима који су је знали и поштовали.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар