31. јануар 2018.

АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ О МУДРИМ ЉУДИМА И МУДРИМ ДУШАМА

   Људи се обично називају мудрима, услед неправилне употребе ове речи. Није мудар онај који је научио изреке и дела древних мудраца, већ онај чија је душа мудра, који може да расуђује шта је добро, а шта зло; који се укљањаја од злог и штетног по душу, а брине се за добро и душекорисно и чини ово са великом благодарношћу према Богу. Само се такви људи могу назвати истински мудри.

30. јануар 2018.

Христо Јанарас, ВЕРА

  У свести већине данашњих људи реч вера има врло конкретан садржај: значи прихватање начела и вредности без испитивања, односно саглашавање са неком теоријом или учењем које остаје недоказиво. Верујем у нешто значи: прихватам то чак и ако не разумем. Приклањам главу и потчињавам се ауторитету који није увек религијски него може бити и идеолошки или политички. Често су испод заједничког плашта вере подједнако скривене и религиозна оданост, и идеолошка дисциплина, и политичка потчињеност. Установљена је и парола непознатог порекла коју многи сматрају за квинтесенцију метафизике, а она је, уствари, претпоставка сваке тоталитарности: „Веруј и не истражуј!“
   

Икона Светог Саве враћена у школу

 Стара икона Светог Саве која је између два рата поклоњена Гимназији, а деценијама стајала у чачанској цркви, на Савиндан је враћена у нашу школу. Донели је ученици, по благослову свештеника, а на радост свих који воле Гимназију у Чачку.

Преподобни Симеон Мироточиви Ктиторска Слава Манастира Студенице 2018. године

   Студенички типик Светога Саве (Глава 35), у вези са празновањем „оца нашег и ктитора господина Симеона монаха,“, каже:
  „И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове. Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста.“
   У складу са наведеним, ове године братство Манастира Студенице обележиће Ктиторску Славу у суботу пре почетка Великог поста, дана 17. фебруара (по новом) (4. по старом календару). Света Литургија почеће у 9 часова.

   извор: www.manastirstudenica.rs

Од свечаности у Београду до Славе Светог Саве у Студеници

   Дана 23. јануара 2018. године на свечаности у згради Патријарши је СПЦ у Београду којој су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода, Епископи жички г. Јустин и зворничко-тузлански г. Фотије, као и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи рашко-призренски г. Теодосије, нишки г. Арсеније те многи значајни клирици и други јавни и културни посленици српске престонице, часно свештенство и монаштво и велики број ТВ и новинских екипа, уручена су висока црквена одликовање г. Мариносу Рицудису из Грчке и господину Арноу Гујону, рођеном французу који сада живи у Београду. Господину Рицудису је Његова Светост Патријарх срски г. Иринеј уручио орден Светог цара Константина Великог јер је одбио да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а господину Арону Гујону оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске орден Светога Саве И реда.
   Након свечаности у згради Српске Патријаршије, господидин Рицудис посетио је манастир Градац, а затим и манастир Студеницу. Сутрадан, господин Маринос се са својом супругом Хрисанти поклонио моштима Преподобног Симеона Мироточивог те провео време дружећи се са братијом манастира. Том приликом у знак поштовања према ктитору Студенице Преподобном Симеону и захвалности на указаној пажњи и гостопримству од стране братије Манастира г. Маринос је братству манастира Студенице поклонио део униформе са којом је служио на војном броду.
   У среду 26. јануара у Дому културе Рашке у организацији градског свештенства одржана је трибина у којој су учествовали г. Арно Гујон, г. Александар Гајшек и г-ђа Александра Нинковић.Учесници трибине, која је била веома посећена, празник Светога Саве су прославили у манастиру Студеници. Након Свете Лиругије Игуман Студенице Архимандрит Тихон госте је повео у Основну Школу Стефан Намања у Студеници где су са децом, директором школе Томиславом Пешићем и домаћинима школске Славе – породицом Антонијевић из Мланче и осталим гостима учествовали у резању славског колача. Након тога су се гости обратили ђацима, њиховим родитељима и запосленима у школи где су истакли значај прослављања школске славе и потребом да се у данашњем тешком времену треба угледати на светле примере из наше историје. Александра Нинковић Ташић је говорила о значају рада и дела Михаила Пупина и Николе Тесле, г. Гајшек се обратио ширећи своје добро и позитивно расположење. Посебно дирљиво и поучно било је обраћање господина Арно Гујона који је деци говорио како је сам као Француз заволео српски народ и посветио му свој хуманитарни рад.

   Монах Агапије Радојевић
   извор: www.manastirstudenica.rs

Савиндан у Хиландару, беседе за славском трпезом

Беседе Високопреподобног архимандрита Методија игумана манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Христифора игумана манастира Григоријата и Његовог Високопреосвештенства Митрополита Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгија, за манастирском трпезом у Хиландару, на дан ктиторске славе – Светог Саве Српског.

   www.hilandar.org
преузми беседе овде

ПОУКА У НЕДЕЉУ МИТАРА И ФАРИСЕЈА

   Браћо и оци! Преблаги Бог, Који усхтеде и приведе нас из небитија у битије, поставио нас је у овоме свету, као у школу, да научимо да испуњавамо Његове заповести. Господ наш Исус Христос, када је послао у свет свете Своје ученике и Апостоле на проповед Јеванђеља Царства Својега, заповедио им је: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28:19,20). А какве нам је заповести Он завештао?
 

28. јануар 2018.

Fragmenty Boskiej Liturgii w dzień pamięci św Sawy Serbskiego

Fragmenty Boskiej Liturgii w dzień pamięci św. Sawy Serbskiego 25.01.2018 r. Nabożeństwo w cerkwi św. Mikołaja Serbskiego należącej do parafii św. Jana Teologa na Bacieczkach (Białystok) celebrują o. prot. Michał Czykwin oraz o. diakon Piotr Makal. Śpiewają Marcin Abijski i Jerzy Czyżewski.

О ВУЧЈЕМ РОДУ И ПАСТИРУ ЊЕГОВОМ


По Васку Попи

Исконом бејасмо
Вучје племе
Очовечено
Током еволуције
Духа

Потом посла
Нам се пастир
Који прво
Одбеже од нас
На Гору

Тамо га одбеглог
Пронађе
Пастир Добри
И прво придружи
Оца му
Вука предводника

Подигоше олтар
На коме се душе
Наше дивље
Ујагњише
А урлик претвори
У молитвено појање

Сада странствујемо
Човечанством
Несхваћени
Од нас самих
Ми јагањци
У вучјој кожи

Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.rs

27. јануар 2018.

Тропар Светом Сави

Хор "Мојсије Петровић"
Свети Сава и Свети Симеон
крај 17. века
Параклис Светог Ђорђа, Хиландар
извор: riznica.hilandar.org

ВЕРА ИЗНАД СВЕГА - Свети Сава

   Када славимо Светог Саву треба да отворимо свој духовни вид и слух за поруке које нам он упућује. Савине поруке важне су за нас, данас, као што су биле животно важне за наше далеке претходнике, којима их је он неуморно у душе утискивао
   Јер цели свој земни живот, сваки трептај своје душе, Свети Сава је жртвовао своме роду. Својом жртвеном љубављу, самопрегорним и истрајним радом, Свети Сава „приведе Господу нов народ“. (Доментијан) „Сав живот његов бејаше пост“, вели Теодосије, и према поукама које ишчитавамо из његових дела, видимо да му са нама, Србима, заиста, није било лако. „Сам пропутова по целој земљи народа свога, све утврђиваше учењем о вери.“ (Теодосије) „Нема ни једне српске области у којој нема предања и легенди о Савиној активности. Савин извор, Савина стопа или дгуги сличан топоним са Савиним именом могу да се сретну у сваком српском крају.“ (Д. Кашић).
  Свети Сава је утемељио нашу нацију и све док се живело и радило на тим темељима и у оквирима њиме одређеним, српски народ је напредовао и узрастао до висина никад више досегнутих
   Камен крајеугаони и стожер Савине грађевине је света православна вера. То и ништа друго. Тај свети појам најчешће се медоточно изливао из његових светачких уста. „Подобећи се Владики своме Христу, који је украсио небо звездама, по истом чину Он украси своје отачаство сваком добром вером и светим црквама поља и удоља и брда, а где не стиже створити цркве, ту постави крст, да се на сваком месту прославља име Божје.“ (Доментијан).
   Свети Сава нас је христијанизовао, Христом окадио, и увео у ред културних народа. Христом нам је отворио наш духовни вид за сазнање и доживљавање свега истински лепог и племенитог. Он нас је научио побожности показавши нам собом истинске узоре врлине
   Свети Сава је био стварни испосник и молитвеник. Рекама суза крилатио је своје свете молитве. (Доментијан) За њега очевидац сведочи да у својој келији, мучалници, свети поживе по подобију древних првих светих отаца, са великом уздржљивошћу, пошћењем, бдењем, обноћним стајањем, лишивши се сваког телесног утешења, у пошћењу и сузама сатворивши сву силу своју, сав свој живот живећи по анђелском подобију подобећи се као бестелесним силама. (Доментијан) Ходио је земљом, „онебесивши се душом светом.“ (Доментијан).
   Уза све то, Свети Сава никада није губио везу са чврстим тлом, којим је ходио. Он је био у стању да душу своју положи за ближње своје, (Јн. 15, 13) да надиђе себе и своју жеђ за спасењем и да сву своју снагу и умеће стави у службу конкретних потреба свога народа. Мучалницу своју никад није могао прежалити. У једном маху, када су тегобе превршиле његову преогромну меру трпљења, отргао се свега, вратио се, накратко, у своје тиховање, допунио своје духовне резервоаре и потом се, оснажен, вратио тегобама просвећивања и духовног вођења свога рода. Он је „успевао и цветао добрим делима и изванредним подвизима, никада не заборављајући обичне службе“ , вели за њега Доментијан
   Све што је чинио Свети Сава није имало за циљ само материјални бољитак српског народа. Савин програм је далеко шири од тога. Ходио је врлетним стазама свога отачаства, јачао и снажио српску државу са крајњим циљем који се није завршавао ни извршавао на земљи. Он „не преста учећи дан и ноћ, све утврђујући у страху Божијем … и водећи ка богољубљу, и одгонећи превару болести која уништава душу, хотећи по Божјој вољи све уместити у царство небеско.“ (Доментијан) Још за живота украсили су га његови савременици ваљда најљепшим и најкристалнијим описом, казавши за њега да је земаљски човек а небески анђео. И када се борио и изборио за самосталност Српске цркве и државе, чинио је то у чврстој вери да тиме остварује услове за свенародно просвећење у Богу и спасење, подразумевајући да се то лакше постиже са једноплеменим духовним и државним вођама
   Све што је чинио, чино је с Богом и свој народ на такво је дело подстицао. Ако, уздајући се у Бога, чинимо оно што је њему угодно, наши непријатељи неће моћи учинити никакво зло против нас, говорио је. Бог је почетак и свршетак Савине проповеди, Алфа и Омега његовог деловања. Позивао је сву децу отачаства свога да се сви усрдно подигну по стазама духовних заповести, „свагда приљежно молећи Господа Бога свога. Јер то је прво и последње дело: непрестална и Богу угодна мољења и молитве ка Богу, ходећи непорочно у Његовим светим заповестима, и држећи предања Његових светих апостола, и не одлучујући се од црквеног скупа.“ (Доментијан).
   Од свог народа тражио је комплетан преображај, израстање у нове људе, по Христовој мери и захтеву. „Јер није могуће не одлучивши се од зла научити се доброме, вели он, као што и није лако на восак ставити друга писмена ако се прва не избришу. “ (Теодосије) Попут Светог Јована – усуђујем се да кажем – и Христа Господа, који су своју мисију почели позивом на покајање, и он „стајаше посред народа, и свима вапијаше: Покајте се!“ (Теодосије).
   Ни на што Светитељ не бејаше осетљивији но на питање свете вере православне. Веру је стављао изнад свих вредности и свих политичких и прагматичних интереса. Кад његов брат, Стефан Првовенчани, поче да застрањује на западну страну, не могавши га уразумити, Свети га напусти и препусти свем злу које је на њега имало доћи. У то време раскол цркви тек што се био случио и јаз још увек не бијаде тако дубок као што ће га време продубити. Свети Сава никад у питању вере није чинио компромисе. Брату се вратио тек онда када се овај одрекао својих заблуда и када га је скрушено замолио за опроштај
   На темељима чврсте вере источне и његов отац, Стефан Немања, утврдио је јединство српских племена под својом влашћу. Напуштајући престо, свестан свога дела, Стефан Немања, потоњи скрушени монах, на сабору свога отачаства, јасно ставља до знања наследницима у чему је величина његовог успеха. „Спасли смо се уздајући се не на лук или мишице, вели(м) него вером у Оца и Сина Светога Духа утврђивани, и силом Крста укрепљивани, непријатеље наше обарасмо.“ (Теодосије) Ту веру Немања оставља свом роду у аманет.“ И сада свакога од вас молим и сведочим вам: веру у свету и једнодушну и нераздељиву Тројицу, којом се у крштењу просјетисмо, да сачувате непомешану с јересима, које од нас изгнасмо.“ (Теодосије).
   Немања је био немилосрдан према јеретицима, знајући да су они црви који би брзо нагризли стуб јединства његове државе. Ни Свети Сава није био милосрднији према њима. Он, „ходећи по целој земљи свога отачства апостолски проповедаше јеванђеље; … предаваше обичаје народу по апостолском суђењу, и обичајем и законом христоименитих људи отачаство своје украшаваше … а јереси разараше.“ (Теодосије) „Овај преосвећени огњем божанственим попали безаконе јеретике по своме отачаству, и српом духовним пожеже, и сваку добру веру насади у своме отачаству. “ Избрисавши њихова писмена, могао је нова утиснути у восак народне душе
   Одајући му хвалу, пева му Теодосије: „Земље народа својег православљем просветио јеси, и прогнавши вукове јереси, храмове бесовске порушив, цркве Богу подигао јеси.
   Ишао је Свети Сава широм вољене земље и многима на праг, у поља, и свуда стизао, али је знао снагом своје владичанске власти да „заповеди … да се сазове велики сабор, да дођу велики игумани и часни чрнци, попови и ђакони, и сав народ христоименитих људи на објављење свете истините Христове вере, на проклињање безбожних јеретика и свију који не исповедају Христа истинитог Бога нашег.“ (Доментијан).
   Није се светац колебао, није увијао. Био је одређен и кристално јасан. ”И ово прво молим вас, браћо и сестре, сву нашу наду положивши на Бога, прво држимо се праве вере његове. На овом основу свете вере треба нам … добра дела изграђивати. Јер нити је тачност живота без праве вере ка Богу посвећене успешна, нити нас право исповедање без добрих дела може представити Господу; но треба обоје да бива, да савршени буде Божји човек, а не да нам живот храмље по недостатку.“ (Доментијан) „Веру чисту и молитву честу“, препоручивао је. И није дозволио никакво двоумљење ни мудровање. „Јер учење духовно није игра нити безумље мисли човечијих, но света вера проповедана. Ако ово сачувате, бићете брањени Богом у векове.“ (Доментијан) – аманет је његов.

   извор: www.vasilijeprotatomic.com

Свети владика Николај, Молитва Светоме Сави


МОЛИТВА ПРВА СВЕТОМ САВИ

   Освештана главо, преславни Чудотворче, Светитељу Христов Саво, Српске земље Првопрестониче, Заштитниче и Просветитељу, а свих Хришћана добронадежни пред Господом Заступниче, теби припадамо и молимо се: дај нам да будемо учесници љубави твоје према Богу и ближњему, којом је душа твоја за живота обиловала. Озари нас Истином, просветли ум и срце наше Светлошћу Божанствене науке. Научи нас да те истински подражавамо, да Бога и ближњега свога љубимо, и да заповести Господње непогрешиво извршујемо, те да и ми будемо чеда твоја, не само по имену него и по целом животу своме. Моли се, Свети Архијереју, за Свету Православну Цркву и отачаство твоје земаљско, које те увек с љубављу поштује. Милостиво погледај на сваку душу верних својих поштовалаца, који ишту милост и помоћ Твоју. Буди нам свима у болестима исцелитељ, у тугама утешитељ, у жалостима посетитељ, у опасностима и невољама помоћник, а у смртном часу милостиви покровитељ и заштитник, да се, помоћу светих молитава твојих, и ми грешни удостојимо да задобијемо вечно спасење и наследимо Царство небеско. Да, Свече Божији, не посрами уздање наше, које чврсто полажемо на тебе, него нам укажи многомоћну заштиту твоју, да славимо и певамо Дивног у Светима Својим Бога - Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове.
Амин.

Свети владика Николај Велимировић
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ
Појање монахиња манастира Жиче

Свети владика Николај, Ко је Свети Сава?

   Свети Сава  је духовни препородитељ српског народа.
   Свети Сава је оснивач народне Цркве у српском народу, први њен Архиепископ и организатор.
   Свети Сава је укрепитељ Православне вере у српском народу. Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.
   Свети Сава је најумнији Просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.
   Свети Сава је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.
   Свети Сава је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар у Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастирсрпских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типикар српских манастира.
   Свети Сава је најотменији изграђивач српске народне културе. Као опредељивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе.Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.
   Свети Сава је први српски књижевник. Он је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у  друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.
   Свети Сава је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за Српски народ.

   СВЕТИ САВА - ПРИНЦ И ПРОСВЕТИТЕЉ, Светигора, Цетиње и Београд, 2007. 

26. јануар 2018.

У манастиру Вазнесењу под Овчаром започети су радови на осликавању манастирског храма

 
   Нема писаног трага да је манастирска црква у Вазнесењу била живописана у периоду од њеног настанка до Велике сеобе 1690. године, када је манастир запустео. Не постоје ни остаци фрагмената, који би указивали на постојање фресака у храму. Манастир је био пуст 250 година, а црква је била већим делом порушена, када је тадашњи Епископ жички Николај Велимировић са богомољним народом започео обнову. Те, 1937. г. обновљена је црква, подигнут конак и манастир Вазнесење установљен је као женски манастир. Наредне, 1938. г. постављен је иконостас. Вероватно би у наредним годинама манастирски храм био и осликан да у Србији није почео рат 1941. године.
   Милошћу Божијом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина дочекали смо и ту небеску радост, да 77 година после обнове манастира почнемо радове на живописању манастирског храма.
   Радови се изводе уз помоћ добровољних прилога верног народа, а иконописци су Горан Пешић и Саша Симић.
   Горан Пешић је из Истока у Метохији, сада живи у Чачку. Ожењен је, отац двоје деце. Сликарство је завршио на Ликовној академији у Приштини. Осликавањем храмова у византијском и барокном стилу бави се од 1999. године. До сада је осликао 30 храмова у Србији и Дијаспори.
   Саша Симић је из Чачка. Ожењен је, отац једног детета (за сада). Завршио је компјутерско конструисање при Машинско-техничкој школи у Чачку. Византијским сликарством бави се од 2005. године.
   Да Господ благослови труд свих који учествују у овом богоугодном делу!

Свети Сава Српски : Списи Светога Саве

1. Хиландарска повеља Симеона Немање
2. Карејски типик
3. Хиландарски типик
4. Хиландарска повеља Стефана Немањића
5. Студенички типик
6. Житије Светог Симеона Немање
7. Служба Светом Симеону
8. Законоправило
9. Потрврда о куповини хиландарског винограда
11. Врањинска повеља
11. устав за држање псалтира
12. Писмо Спиридону

Фрагменти Савиних списа и натписа

1. Реченица из изгубљеног Савиног списа Света словеса
2. Извод из повеље о местима српских епископија
3. Ктиторски натпис на прстену куполе Богородичине цркве у Студеници
4. натпис на оплати руке Светог Јована Претече у Сијени

Свети Сава Српски, Историјски музеј Србије, Историјски музеј Србије, Београд, 2016.
Народни музеј, Краљево, јануар, 2017.

Празнични број „Светосавског звонца“

Из штампе је изашао први овогодишњи број Светосавског звонца, православног дечјег часописа у издању Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве.
   -О празницима и обичајима патријарх Павле је говорио да су као слика и рам. Са рамом (обичајима) изгледа мало лепше, али рам без слике (свете Литургије) безвредан је и представља само је украс. Сетимо се овог када се окупимо да прославимо Светог Саву. Без одласка у цркву на свету Литургију током које се причешћујемо и потом са свештеником ломимо славски колач, празник постаје само већа или мања гозба која нема никакве везе са суштином, пише у уводнику уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев.
   Из садржаја празничног броја Светосавског звонца издвајамо: Конкурс за најбољи уметнички рад на тему Језик моје мајке, Р. Мишев: Живот Светог Саве, Л. Вулић: Моја земља је Србија, М. Нанић: Чудесни су путеви Господњи, С. Биорац Матић: Пред иконом Светог Саве, М. Северовић: Молитвеник Светог Саве, Л. Поповић: Свему се не може угодити, али Богу може, М. Велч: Меастров додир, многобројни ликовни и литерарни радови ученика основних и средњих школа од којих препоручујемо песму Светом Арсенију Сремцу ученика Карловачке богословије Луке Лукића, басне, песме, размишљанке и наравно, можда и најлепши украс сваког броја Звонца, стихови у цртежу г. Моша Одаловића. Први овогодишњи број Светосавског звонца у 2018. години својим илустрацијама улепшале су Слободанка Тодоровић, Сара Илић и Љиљана Димитријевић.

   извор: www.spc.rs

Нова књига о Светом Сави

Непосредно пред Савиндан, из штампе је изашла нова књига о Светом Сави у издању Издавачке установе Пчелица. Књигу Свети Сава – од принца до свеца написао је вероучитељ ОШ „Милица Павловић“ из Чачка, Ђорђе Чоловић, са којим смо разговарали.

   Радио Беседа
Звучни запис преузми ОВДЕ

Старац Пајсије Светогорац, ПОЈЕДНОСТАВИТЕ СВОЈ ЖИВОТ!

   Мирјани, кажу: „Какве ли су срећне судбине они што живе по палатама, и имају све удобности“. Али су блажени они који су успели да поједноставе свој живот и који су се ослободили из омче овосветског унапређивања многобројних удобности и погодности – што је једнако новим и већим невољама и непогодностима – и који су се избавили од страшне тескобе која влада у данашње време. Ако не поједностави живот, човек се само мучи. А, ако га упрости, неће бити ни тескобе, ни напетости.
  

РАСТИ МОЈ ЗЕЛЕНИ БОРЕ

Драглица, Златибор, ДУХОВСКИ УТОРАК, 2017.
МОЛИТВА ПРВА Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Прими, Госпођо Богородице, сузна мољења Твојих слугу, који Ти прибегавају. Видимо Те на светој икони како на рукама носиш и млеком храниш Сина Твог и Бога нашег, Господа Исуса Христа. Јер иако си безболно родила Њега, све мајчинске туге знаш и немоћи синова и кћери видиш. Зато топло припадајући исцелитељном образу Твоме, скрушено га целивајући, молимо Те свемилостива Владичице, нас грешне, који смо осуђени да се у мукама рађамо и у бригама васпитавамо, милостиво помилуј и сажаљиво заступи. Децу нашу, као и родитеље њихове, од тешких болести и горких невоља избави. Даруј им здравље и благовремену помоћ, да све више и више узрастају, радошћу и утехом испуњујући родитеље своје, тако да се и сада посредовањем Твојим из уста мале деце и која сисају начини хвала Теби. О, Мајко Сина Божијег, сажали се на све мајке синова људских и на немоћне људе Твоје; болести које су нас снашле брзо исцели, надолазеће на нас муке и жалости утишај, и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Услиши у дан невоље оне који прибегавају икони Твојој, а у дан радости и избављења прими песму хвале из наших благодарних срца. Узнеси молбе наше ка престолу Сина Твога и Бога нашег, да милостив буде гресима и слабостима нашим, и да распростре милост Своју на оне који знају Име Његово, тако да и ми и деца наша прослављамо Тебе, милосрдну заступницу и несумњиву наду рода нашег у векове векова. Амин.


МОЛИТВА ДРУГА Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Пресвета Богородице, Ти Која млеком појиш Онога Који васељену поји животом, напој из недара милости Твоје осиротеле душе наше. 
Погледај на нас Хранитељко Онога Који не потребује храну - Који је сам Храна живота вечног. Не остави нас Пречиста, не остави, Пресвета! 
Орасположи према нама Онога Који је себе учинио дететом и огладнео да би нас наситио Собом. 
Умилостиви разиграног Младенца Који на грудима Твојим утеху материнског млека тражи. 
Не остави нас, Мајко, јер Ти није непозната материнска брижност. 
Нека милост Твоја не пресахне као што ни млека Твога недостало није. 
Ти Која си отхранила Онога Који животом храни васељену и љиљане заодева лепотом, буди Мајка онима који мајке немају, буди радост онима са чијег лица не одлази суза. Ублажи тугу деце без родитеља, утеши оне који немају деце; буди свима све, јер Ти то и јеси, Родитељко незалазне Светлости. 
Реко благодаћу изливена, материнском Својом болећивошћу закрили децу овога света, болесну исцели, несташну умири, даруј бистар ум за учење, за разумевање и разликовање добра, разгори дух побожности, немир младости укроти, порочне поврати... Мајко Онога Који земљу у светлост повија, просвети помрачене душе наше, оснажи немоћ природе наше и не остави нас Пречиста. 
Посети нас благодаћу Преблагословена! Породиљама буди брзо разрешење, удовицама утеха, сирочади старатељка. 
Буди нам, Пречиста, утеха у невољама, заштити децу по болницама, благослови руке које их лече и помажу им у немоћима. Не остави некрштеном децу умирућу, ублажи тугу њихових родитеља и сједини нас у Царству непролазном где нема ни суза, ни уздаха. Охрабри нас надом на живот вечни и заједницу на небу. Подари мајкама благоразумпост у васпитаљу дсце, да примером свога живота подстичу децу на побожност. 
Ти Којој је срце било рањено болом за страдајућим Сином, ублажи бол страдајућих срца наших. Погледај на нас, Сведобра! 
Пред ликом Твоје чудотворне иконе ничице падамо и у сузама Те молимо: не остави нас иако не заслужујемо свечудесну милост Твоју. Ти видиш бол нашу, Ти чујеш јецаје наше, и да Ти ништа не прозборимо Твојој материнској љубави је већ све јасно. Нахрани нас Сином Твојим, да не малакшемо ходећи путем Његовим, славећи дивнога Бога у Тројици Светој, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Копија иконе Пресвете Богородице Млекопитателнице
Црква Свете Тројице, Драглица, Златибор
ДУХОВСКИ УТОРАК, 2017.

Свети владика Николај,Беседа о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог/МЛЕКОПИТАТЕЛНИЦА

1. Света мученица Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то, осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.
2. Свети мученик Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. године. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду, он радосно узвикне: „То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега!“ Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

3. Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамсто година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој „Патерица“, на Кареји.
4. Преподобна Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. „Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем“, говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком В века.

Младост тела жалиш, о разуман буди!
Младост што пролази вреди л’ жалит, суди!
Има једна младост, младост у вечности,
То је права младост, младост без старости,
Ову вреди искат, за њом сузе лити,
Ако треба смрћу телесном платити.
Татијана купи скупо за јевтино,
За пеп’о и воду божанствено вино;
За тело што стари – бесмртну младост
И за мало суза – херувимску радост.
Обручена Христу, Цару бесмртноме,
Она оста верна Обручнику своме;
Силом чистог духа сатре искушења
И поднесе храбро страхотна мучења.
Око ње се чуше ангелски кораци:
Ко згужвано платно она тело баци,
Па слободна душом од земаљских уза
Диже се на свадбу у Царство без суза.

   РАСУЂИВАЊЕ

   На земљи нема веће части ни већег звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: „Од кога си рода?“ одговори Петар: „Хришћанин сам.“ Упита га даље судија: „У каквом си чину?“ На то Петар: „Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин.“ А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина.“ Хришћанин је земљан суд у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава, нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?

   СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам кротост Господа Исуса и то:

1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година,
2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима,
3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама.


   Беседа о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог

   Не тражим што је ваше него вас. (II Кор. 12, 14)

   Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже:
   Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе.
Љубав хришћанина пак могла би да каже:
  Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим.
О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу.
  О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.

   Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.