Браћо и оци! Преблаги Бог, Који усхтеде и приведе нас из небитија у битије, поставио нас је у овоме свету, као у школу, да научимо да испуњавамо Његове заповести. Господ наш Исус Христос, када је послао у свет свете Своје ученике и Апостоле на проповед Јеванђеља Царства Својега, заповедио им је: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28:19,20). А какве нам је заповести Он завештао?
Наведимо неке, записане у Старом Завету: не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно и друге, а у Новом Завету (светом Јеванђељу) – неупоредиво узвишеније и важније. Тако, на пример, закон Мојсијев говори да не убијамо, а Јеванђеље проповеда да не само да не смемо да убијамо, него чак и да се не гневимо, и не прекоревамо једни друге (Мт. 5:21,22), те да се гневити смемо само на ђавола и да непрекидно морамо ратовати против бесова. Закон говори: не чини прељубе, а Христос одсеца и поглед, јер сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5:27,28). Закон тражи да се не кунемо лажно, а Христос заповеда да се не кунемо уопште, ни истинито ни лажно (Мт. 5:33,34). Још закон каже: љуби ближњег свог и мрзи непријатеља свог, а Христос каже: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне (Мт. 5:43,44). Видите, љубљени, како је велика разлика између Старог Завета и Јеванђеља? Стари закон забрањује човеку само дејства греховна, а Јеванђеље сасеца не само греховна дејства, него и узроке, и корене из којих израстају греси, и савршено их искорењује изнутра, из наших срца.
Због тога, браћо, ако ми и стари закон занемаримо и не кренемо за Јеванђеоским учењем, него живимо попут безаконитих незнабожаца, шта ће бити с нама у Страшни дан суда? Не варајте се, говори Апостол, ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6:9,10).
Ја сам вам не једном говорио, и сад понављам, да се нико од вас не одваја од братије, да не живи у нераду и љености, да не пропушта црквене службе и своје правило, да нико од вас не сакупља новац и никакву ствар не сматра својом… Јер је то законопреступно и често порађа велике и најтеже грехе. А ипак неки од вас не слушају закона Божијег, не покоравају се истини, него јој се супротстављају.
Послушај шта каже и часни Претеча о онима који се не исправљају и који остају нераскајани: А већ и секира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца (Мт. 3:10), тј. сваког човека који не чини добро својој души, не приноси плодове врлине и покајања, него остаје јалов и нераскајан, посеца смрт и он одлази у вечни огањ. Зар се ви не бојите ових ријечи? Зар не треперите од претње Божије? Зар се не бојите смрти, која може доћи у било који дан? Како ћемо тада гледати страшне ангеле који ће доћи да нас узму из овога света? Зар се не плашимо раздвајања душе од тијела? Како ћемо поћи на тај дуги пут, немајући са собом оно што је неопходно, добра дела, која би могла да нас сачувају? Са каквим лицем ћемо ми, имајући законопреступна дела, стати пред Страшни суд Христов, пред Којим пада и Којем ће се поклонити сав свет? Шта ће бити с нама? Заиста, љубљени, Он ће нас послати тамо где се огањ не гаси и црв не умире, где је плач неутешни и страшни шкргут зуба.
Да се ово не би збило са нама, љубљена браћо моја и чеда у Господу, приђимо ка Благоме Богу нашему, макар сада, у ове свете дане, у које нас је овога љета привео Господ, припаднимо ка Њему и заплачимо. Пожуримо, пре него што на нас наиђе страшни смртни час и дође страшни дан судњи, да умилостивимо Господа нашега Исуса Христа исповешћу, молитвом, постом, чистотом, послушањем и осталим добрим Богоугодним делима, а нарочито миром и љубављу међу собом. Ако учинимо тако, Сам Господ наш Исус Христос ће нам опростити грехе наше. Он нас трпи и свакодневно и свакога часа очекује наше покајање и обраћање Њему; Он се не гнуша грешног човека, не тера га и не кори, него га прихвата са великом радошћу, грли га и љуби, као блудног сина, и то је Он показао на примеру блуднице и разбојника. Еј, преклињем вас, браћо моја, пренимо се од тешкога сна лености и греха. Подвизавајмо се у ове кратке дане живота нашега. Као што марљива деца на завршетку школске године, када се спремају за повратак кући, иду са великом радошћу и весељем, тако учинимо и ми, као искрени и истинити ученици Јеванђеља; и када дође час раздвајања од овог привременог живота, изаћи ћемо одавде са радошћу и поћи у живот вечни, у пређашње наше отачаство – у Царство Небеско, у радост ангела, у светлост светих, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин.
Свети Теодор Студит
извор: www.pravoslavie.ru
Због тога, браћо, ако ми и стари закон занемаримо и не кренемо за Јеванђеоским учењем, него живимо попут безаконитих незнабожаца, шта ће бити с нама у Страшни дан суда? Не варајте се, говори Апостол, ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6:9,10).
Ја сам вам не једном говорио, и сад понављам, да се нико од вас не одваја од братије, да не живи у нераду и љености, да не пропушта црквене службе и своје правило, да нико од вас не сакупља новац и никакву ствар не сматра својом… Јер је то законопреступно и често порађа велике и најтеже грехе. А ипак неки од вас не слушају закона Божијег, не покоравају се истини, него јој се супротстављају.
Послушај шта каже и часни Претеча о онима који се не исправљају и који остају нераскајани: А већ и секира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца (Мт. 3:10), тј. сваког човека који не чини добро својој души, не приноси плодове врлине и покајања, него остаје јалов и нераскајан, посеца смрт и он одлази у вечни огањ. Зар се ви не бојите ових ријечи? Зар не треперите од претње Божије? Зар се не бојите смрти, која може доћи у било који дан? Како ћемо тада гледати страшне ангеле који ће доћи да нас узму из овога света? Зар се не плашимо раздвајања душе од тијела? Како ћемо поћи на тај дуги пут, немајући са собом оно што је неопходно, добра дела, која би могла да нас сачувају? Са каквим лицем ћемо ми, имајући законопреступна дела, стати пред Страшни суд Христов, пред Којим пада и Којем ће се поклонити сав свет? Шта ће бити с нама? Заиста, љубљени, Он ће нас послати тамо где се огањ не гаси и црв не умире, где је плач неутешни и страшни шкргут зуба.
Да се ово не би збило са нама, љубљена браћо моја и чеда у Господу, приђимо ка Благоме Богу нашему, макар сада, у ове свете дане, у које нас је овога љета привео Господ, припаднимо ка Њему и заплачимо. Пожуримо, пре него што на нас наиђе страшни смртни час и дође страшни дан судњи, да умилостивимо Господа нашега Исуса Христа исповешћу, молитвом, постом, чистотом, послушањем и осталим добрим Богоугодним делима, а нарочито миром и љубављу међу собом. Ако учинимо тако, Сам Господ наш Исус Христос ће нам опростити грехе наше. Он нас трпи и свакодневно и свакога часа очекује наше покајање и обраћање Њему; Он се не гнуша грешног човека, не тера га и не кори, него га прихвата са великом радошћу, грли га и љуби, као блудног сина, и то је Он показао на примеру блуднице и разбојника. Еј, преклињем вас, браћо моја, пренимо се од тешкога сна лености и греха. Подвизавајмо се у ове кратке дане живота нашега. Као што марљива деца на завршетку школске године, када се спремају за повратак кући, иду са великом радошћу и весељем, тако учинимо и ми, као искрени и истинити ученици Јеванђеља; и када дође час раздвајања од овог привременог живота, изаћи ћемо одавде са радошћу и поћи у живот вечни, у пређашње наше отачаство – у Царство Небеско, у радост ангела, у светлост светих, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин.
Свети Теодор Студит
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар