Дана 8. 1. 2018. године, на празник Сабора Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете великомученице Марине у Атеници. Његовом Пресвештенству су саслуживали: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, и братство Храма Свете великомученице Марине: јереј Владе Капларевић, протојереј Нешко Богдановић и јереј Радиша Сеочанац. Сабрању су присуствовали и челници града Чачка, заменица градоначелника гђица Милица Дачић, председник СГ г. Игор Трифуновић, помоћник градоначелника г. Милан Бојовић и секретар СГ.
извор: Тв Галаксија
У слову архипастирске беседе Епископ Јустин је указао на то да је Рођење Спаситеља Богомладенца Христа дуго очекивани догађај, и да се том рођењу нису тада сви радовали, да је Богомладенац рођен у пећини, а не у гостионици. Прве дане свога живота провео је у пећини међу животињама. Јосиф је имао сан после кога беже од Ирода у Египат, јер је Ирод чуо да се роди Спаситељ и уплашио се за власт и за царство. По смрти Иродовој враћају се не у Јудеју, већ у Галилеју у Назарет. Тако се испуњава пророштво да ће се Назарећанином назвати. Они којима Он смета не знају да је Цар царева, и да му се све покорава.
Против Бога се не може борити, можемо шта хоћемо, али не и колико хоћемо. Господ брине о свему створеном, а поготово о круни свега створеног, о човеку коме је Господ дао највећи дар – слободну вољу да бира да ли ће живот или смрт, добро или зло. Прародитељи Адам и Ева су преварени послушали глас ђавола који им је рекао да ће бити већи од Бога. Бог је и хтео да ми будемо богови по благодати, да Његовом силом добијамо благодат на благодат. Прародитељи су промашили циљ и у свет је ушла смрт и потребан је био спаситељ да нас избави из смрти.
Никад није било, нити ће бити да Син Божији, друго Лице Свете Тројице, прими тело људско и роди се од Пресвете Богородице која је зачела Духом Светим и родила сина Емануила, што значи „Са нама је Бог“. Тај Бог јесте са нама и жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине, и свакога може да спасе, само не може оне који то неће, оне који одбијају Бога. Сви који су окорела срца, који се не кају, они су у тами и сенци смрти. Само они који призову Бога они ће се спасити. Бог је смисао нашега живота, јер смисао је да се спасемо у Царству Небеском где нема смрти и болести. Тај смисао, ту истину је Господ са собом донео.
По принешеној бескрвној Жртви и причешћу верних, Архипастир жички упутио је благослов присутним верницима, а заједничарење се наставило уз трпезу љубави коју је припремила братија овог храма.
Филип Нешковић,
студент ПБФ-а у Београду
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар