Пут од куће до Цркве пре Литургије увек је имао посебну драж. Празне улице, уснула варош, испуцали тротоар, дрворед. Зидови домова и установа, који сведоче о пролазности моћи и овоземаљске славе.
А онда степенице ка Храму, успињање ка Љубави. Улазак у Цркву, у свештени мир. Укрцавање на брод спасења. Тренуци тишине, светлости и одвојености од свега осим од Јединог Потребног.
У један сат стане путовање од испразности до пуноће када се након речи: „Благословено Царство...“ окренеш и видиш лица оних који су се сабрали на Литургији, лица ближњих, када видиш лице Бога. Радост!
о. Марко Јефтић
А онда степенице ка Храму, успињање ка Љубави. Улазак у Цркву, у свештени мир. Укрцавање на брод спасења. Тренуци тишине, светлости и одвојености од свега осим од Јединог Потребног.
У један сат стане путовање од испразности до пуноће када се након речи: „Благословено Царство...“ окренеш и видиш лица оних који су се сабрали на Литургији, лица ближњих, када видиш лице Бога. Радост!
о. Марко Јефтић
 |
| Храм Успења Пресвете Богородице, Младеновац |
Нема коментара:
Постави коментар