УТИШАНОСТ, ПРЕД АТОСОМ

Како је тихо овде
Над гором и водом скрито
Место, где те незнано воде
Самом послушању, пред скитом.

Извесност, у неизвесном своде
Небеска доручја, молитва.
У тихости, Теби, Господе
Погнута свака твар.

Како је добро, што све је
Утишано до слушности
Срца, пред ухом, где је
Отворено у простодушности.

Како је лепо, што смо
Иза света, и бесомучне стрке
Измакли за корак, а космос
Загледан, међ монахе и цврчке.

Како је тихо овде
где су у брекињама бескраја
Сва услишања; и стари зов где
Се у речима спаја.

И у пештери, где нико, гост чест,
Не ремети молитву,Теби, Господе,
Где пустињаку анђели доносе причест,
Нек путеви нас нечујно воде.


  Милан Ђокић
  извор: klubmladihpesnika.blogspot.rs

фото: www.hilandar.org