"Боже мој, Боже мој"

Боже мој, Боже мој,

Светло си, Преумна Сила,

Тамом не обичном, тамом без свитања,

Поноћ је мој дом испунила.

С прага се не виде трагови,

Завија поноћна мећава.

Душу ми опустеше врагови,

Чују се кикот и ругања.

За окном осмех и јауци,

Од звери или од људи.

Младост моју у тој муци

Видим уз крст гробни.

Слушам им за прагом пакости,

Глас им је зао, неприродан.

- Тешко ће се и праведни спасти,

Шта хоћеш ти, грешан?

Царе Небу и земљи,

Речи Живота, Беспочетни,

Духом Својим Светим исцели

Душу моју од печали.

Срце моје грчи се од зла,

Ближњи постају далеки,

Смири ме постом од жеља,

Боже мој, Боже Велики.

Боже мој, Боже мој,

Светло си, Преумна Сила.

Тамом не обичном, тамом без свитања,

Поноћ је мој дом испунила.

29. децембар 1987, село Родовоје

јеромонах Роман Матјушин, ЈАСИКОВ ШУМАРАК, CATENA MUNDI, Београд, 2015.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА