Светитељи су наши помагачи на земљи
Дана 18. марта Лета Господњег 1956. Господу се преставио равноапостолни проповедник, чије је сведочење васкрслог Господа Христа речју изговореном и написаном, подвигом трудољубља и страдалништва вери Спаситељевој привео и у њој очувао хиљаде душа широм планете. Тако је било за земаљског века Светог Владике Николаја, тако је, чак још снажније, и у данима у којима га за свог молитвеника имамо пред престолом Божјим. Манастир Лелић, задужбина Владике Николаја и оца му Драгомира, на празник његовог престављења Господу домаћин је велике молитвене свечаности. Лета Господњег 2018. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва, као и протојереја – ставрофора Стојадина Павловића, некадашњег ваљевског пароха, данас директора управне канцеларије Српске Патријаршије.
Сабрање крај кивота Светог Владике Николаја у храму посвећеном његовом имењаку Светом Николају Мирликијском подсећа нас на све што је важно у данима Часног поста, да не посустанемо и да разумемо поруку коју нам шаљу богослужбена правила, текстови апостола и јеванђеља, песме и молитве у раскошној Литургији Светог Василија Великог. Литургији, у којој је обухваћено све, баш као и у песми у којој се Владика Николај поздравља са Србијом и свим оним што српство сачињава, беседио је, по благослову Епископа Милутина, протојереј – ставрофор Стојадин Павловић.
Осврнувши се на јеванђељску причу, која говори о изгону непомјаника из дечака, које Господ чини по молби његовог оца, прота Стојадин Павловић истакао је да се род демонски изгони постом и молитвом, како нас учи Свето јеванђеље.
Ако верујеш, све је могуће! Резултат је виђен – истеран је непомјаник из човека. Зашто то није могао учинити неко од ученика, којима се отац претходно обратио? Христос говори да нико то не може да учини у слабој вери. Наглашава да се тај род изгони постом и молитвом. Није случајно дуг период пред Васкрс који се наслања на та два стуба, пост и молитву. То су два мача која човек треба да носи. Пост и молитва су нам увек доступни, само је потребно да их прихватимо и реализујемо онако како ваља – истакао је прота Павловић.
Знајући да не можемо увек сами да се с тим боримо, Господ нам је дао светитеље да нам буду помагачи на земљи. Овај крај је нарочито обдарен, јер је Господ изабрао Лелић и Ћелије да се у њима један роди, а други стаса, духовни горостаси Владика Николај и Отац Јустин, којима можемо увек да дођемо и помолимо се да нас молитвено заступају, закључио је протојереј – ставрофор Стојадин Павловић.
По завршетку Литургије, освећено је жито и вино и преломљен славски колач. Епископ Милутин заблагодарио је свима који су дошли у задужбину Светог Владике Николаја да прославе празник. Позната по пословичном гостољубљу, лелићка братија, предвођена игуманом Георгијем, приредила је агапе за све учеснике сабрања.
Ј. Ј.
извор: www.eparhijavaljevska.rs
Дана 18. марта Лета Господњег 1956. Господу се преставио равноапостолни проповедник, чије је сведочење васкрслог Господа Христа речју изговореном и написаном, подвигом трудољубља и страдалништва вери Спаситељевој привео и у њој очувао хиљаде душа широм планете. Тако је било за земаљског века Светог Владике Николаја, тако је, чак још снажније, и у данима у којима га за свог молитвеника имамо пред престолом Божјим. Манастир Лелић, задужбина Владике Николаја и оца му Драгомира, на празник његовог престављења Господу домаћин је велике молитвене свечаности. Лета Господњег 2018. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва, као и протојереја – ставрофора Стојадина Павловића, некадашњег ваљевског пароха, данас директора управне канцеларије Српске Патријаршије.
Осврнувши се на јеванђељску причу, која говори о изгону непомјаника из дечака, које Господ чини по молби његовог оца, прота Стојадин Павловић истакао је да се род демонски изгони постом и молитвом, како нас учи Свето јеванђеље.
Ако верујеш, све је могуће! Резултат је виђен – истеран је непомјаник из човека. Зашто то није могао учинити неко од ученика, којима се отац претходно обратио? Христос говори да нико то не може да учини у слабој вери. Наглашава да се тај род изгони постом и молитвом. Није случајно дуг период пред Васкрс који се наслања на та два стуба, пост и молитву. То су два мача која човек треба да носи. Пост и молитва су нам увек доступни, само је потребно да их прихватимо и реализујемо онако како ваља – истакао је прота Павловић.
Знајући да не можемо увек сами да се с тим боримо, Господ нам је дао светитеље да нам буду помагачи на земљи. Овај крај је нарочито обдарен, јер је Господ изабрао Лелић и Ћелије да се у њима један роди, а други стаса, духовни горостаси Владика Николај и Отац Јустин, којима можемо увек да дођемо и помолимо се да нас молитвено заступају, закључио је протојереј – ставрофор Стојадин Павловић.
По завршетку Литургије, освећено је жито и вино и преломљен славски колач. Епископ Милутин заблагодарио је свима који су дошли у задужбину Светог Владике Николаја да прославе празник. Позната по пословичном гостољубљу, лелићка братија, предвођена игуманом Георгијем, приредила је агапе за све учеснике сабрања.
Ј. Ј.
извор: www.eparhijavaljevska.rs
Нема коментара:
Постави коментар