Данас постајемо сведоци, учесници и причасници највећег догађаја –Тајне Вечере, на којој је Господ установио тајну Евхаристије, тајну Причешћа Његовог Тела и Крви. То је велика и непостижна тајна, коју чак и хришћани, који, чинило се, пребивају у Цркви, врло често не могу до краја да разумеју и спознају. Људска природа је слаба и несавршена, а ђаво убацује у наш ум различите сумње, и та непостижна тајна често као да остаје иза неке завесе, покривена покривачем.
Колико много хришћана данас пренебрегава овој великој тајни. Тајни сједињења са Господом. Како је много хришћана, искрено вапијућих за познањем Истине, познањем Бога, али који Га траже само у учењима, у мудровањима, филозофији, у различитим умним деловањима, док, при томе, остају глуви за речи Спаситеља и Његових ученика. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова. (Мт. 26, 26–28).
Као што је Старозаветна Пасха била симбол избављења богоизбраног народа од робства, тако и Нови Завет, изречен устима Самог Господа Нашег Исуса Христа, представља завет ослобођења рода људског од робства греху и вечној смрти. Он постаје залог вечног живота, залог уподобљења Царству Небеском.
Причешће Тела и Крви Христове игра огромну улогу у животу и спасењу сваког хришћанина, и учешће у тој тајни, наш однос према Евхаристији треба за нас да постане мерило, да ли правилно поступамо, да ли се туда крећемо.
Немамо сада времена ни снаге да понављамо речи светих отаца о тајни Евхаристије. Сетићемо се само неких од њих. Ево шта каже светитељ Григорије Богослов: „Најсветије Тело Христово, када се добро усвоји, ратницима постаје оружје, отпалима од Бога је повратак, немоћнима даје снагу, здраве радује, болесне лечи, и чува здравље. Благодарећи Евхаристији, лакше се исправљамо, у старањима и несрећама постајемо трпељиви, у љубави ватренији, у знањима дубљи, у послушањима ревноснији, за деловање благодати више пријемчиви.“
А ево шта је говорио скоро па наш савременик, свети праведни Јован Кронштатски: „ Хиљаду пута сам осећао у срцу своме како ми је после причешћа Светим Тајнама Господ давао нову природу духа, чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, благоносну, уместо нечисте, тужне и труле, мрачне, тупе, зле. Много пута сам се мењао чудном, великом променом, изненађујући самог себе, а често и друге“.
Заиста, нисмо ли и ми осећали такве чудесне промене. Сећамо ли се како су наши ближњи одједном говорили да смо тако необични, као да лучимо светлост, неку силу, посебно животворну љубав, која испуњава смислом сав свет. То је најбоље сведочанство колико је за нас важна тајна сједињења са Господом нашим Исусом Христом.
Многи људи су тражили познање смисла, извора живота. Велики научници су истраживали, изучавали природу човека, откривали одређене законе и објашњавали како човек долази на свет, зашто живи...
Али, хајдете да се обратимо Јеванђељу по Јовану, да се присетимо бесмртних речи нашег Спаситеља: А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене. (Јн. 6, 53–57).
Послушајте: онај који једе мене и он ће живјети због мене. То се односи на сваког од нас – живећемо Христом. Не живим ја, Христос живи у мени (Гал. 2, 20), — тако је говорио апостол. Ево чему смо призвани — да једемо хлеб који сиђе с неба (Јн. 6, 51). Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше (Јн. 6, 49), ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; (Јн. 6, 51).
Ево како велики завет нам је дат. Треба да схватимо каквих великих блага се уподобљавамо. Често нам је нејасно, и остајемо глуви. Не треба да нас то плаши, не треба то да нас зауставља у жељи да следимо Христа. Ове сумње не изненађују. Хајдете да се присетимо како су се фарисеји међу собом свађали, чувши ове стране речи, како су говорили: Како може овај дати нама тијело своје да једемо? (Јн. 6, 52). Како су многи ученици, чувши ово, отишли од њега (види : Јн, 6, 66) тако поступају и многи хришћани.
Заиста, можемо ићи у цркву, не грешити, молити се, просити од Бога помоћ... Али како јести Тело и Крв Његову? То често збуњује неискусне хришћане, који су тек прешли праг цркве. То није ништа ново. Наш задатак је да вером, љубављу, чувањем благодати дамо пример, постанемо путокази, да их доведемо до тог великог, страшног и непостижног јединства са Господом Нашим Исусом Христом.
Први хришћани су се скоро током сваке литургије причешћивали Тела и Крви Христове. Пролазили су векови и услед различитих околности, нама је сада тешко да судимо, зашто се то догађа, да се хришћани све ређе и ређе причешћују Тела и Крви Христове. У XIX веку у Русији, сматрало се довољно да се човек причести четири пута у години. Наравно, није свугде била таква пракса. Било како било, хришћани се нису причешћивали тако често, како се то дешавало у раној Цркви.
Шта видимо данас? Данас се догађа право чудо, нешто необично. Хришћани се причешћују много чешће, и ми више не можемо да живимо без тајне Евхаристије. Ипак, постоје две крајности. Једна је када хришћани ипак ретко приступају тајни, под изговором да то није неопходно, а друга је када хришћани приступају са неком недопустивом лакомишљеношћу, чак са неким уздизањем у односу на друге људе, који су пуни страхопоштовања према тајни.
Треба да будемо врло пажљиви: могућност причешћивања Тела и Крви Христове не треба да нам постане повод за уздизање над другим људима. Над хришћанима или нехришћанима. Хајдете да увек имамо на уму колико је важно припремати се за тајну Причешћа, најпре покајањем. Како је важно бити достојан ове велике тајне.
Ево шта нам о томе каже апостол Павле: Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. (1 Кор. 11, 27–30).
Драга браћо и сестре, то што међу нама има слабих и болесних и доста њих умире, можемо разумети буквално, а можемо разумети и преносно, да човек физички може изгледати здраво, али да му душа буде неизлечиво болесна, немоћна и на самрти. Увек је то праћено неправилним односом према причешћу Тела и Крви Христове. Ми, драга браћа и сестре, који смо се данас окупили на тајној вечери, хајде да се сећамо какве велике части, какве велике тајне се уподобљавамо, са Ким се сједињујемо, Чега се причешћујемо.
Прими ме данас, сине Божји, за причесника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у царству Твоме.
Јеромонах Игнатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
Као што је Старозаветна Пасха била симбол избављења богоизбраног народа од робства, тако и Нови Завет, изречен устима Самог Господа Нашег Исуса Христа, представља завет ослобођења рода људског од робства греху и вечној смрти. Он постаје залог вечног живота, залог уподобљења Царству Небеском.
Причешће Тела и Крви Христове игра огромну улогу у животу и спасењу сваког хришћанина, и учешће у тој тајни, наш однос према Евхаристији треба за нас да постане мерило, да ли правилно поступамо, да ли се туда крећемо.
Немамо сада времена ни снаге да понављамо речи светих отаца о тајни Евхаристије. Сетићемо се само неких од њих. Ево шта каже светитељ Григорије Богослов: „Најсветије Тело Христово, када се добро усвоји, ратницима постаје оружје, отпалима од Бога је повратак, немоћнима даје снагу, здраве радује, болесне лечи, и чува здравље. Благодарећи Евхаристији, лакше се исправљамо, у старањима и несрећама постајемо трпељиви, у љубави ватренији, у знањима дубљи, у послушањима ревноснији, за деловање благодати више пријемчиви.“
А ево шта је говорио скоро па наш савременик, свети праведни Јован Кронштатски: „ Хиљаду пута сам осећао у срцу своме како ми је после причешћа Светим Тајнама Господ давао нову природу духа, чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, благоносну, уместо нечисте, тужне и труле, мрачне, тупе, зле. Много пута сам се мењао чудном, великом променом, изненађујући самог себе, а често и друге“.
Заиста, нисмо ли и ми осећали такве чудесне промене. Сећамо ли се како су наши ближњи одједном говорили да смо тако необични, као да лучимо светлост, неку силу, посебно животворну љубав, која испуњава смислом сав свет. То је најбоље сведочанство колико је за нас важна тајна сједињења са Господом нашим Исусом Христом.
Многи људи су тражили познање смисла, извора живота. Велики научници су истраживали, изучавали природу човека, откривали одређене законе и објашњавали како човек долази на свет, зашто живи...
Али, хајдете да се обратимо Јеванђељу по Јовану, да се присетимо бесмртних речи нашег Спаситеља: А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене. (Јн. 6, 53–57).
Послушајте: онај који једе мене и он ће живјети због мене. То се односи на сваког од нас – живећемо Христом. Не живим ја, Христос живи у мени (Гал. 2, 20), — тако је говорио апостол. Ево чему смо призвани — да једемо хлеб који сиђе с неба (Јн. 6, 51). Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше (Јн. 6, 49), ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; (Јн. 6, 51).
Ево како велики завет нам је дат. Треба да схватимо каквих великих блага се уподобљавамо. Често нам је нејасно, и остајемо глуви. Не треба да нас то плаши, не треба то да нас зауставља у жељи да следимо Христа. Ове сумње не изненађују. Хајдете да се присетимо како су се фарисеји међу собом свађали, чувши ове стране речи, како су говорили: Како може овај дати нама тијело своје да једемо? (Јн. 6, 52). Како су многи ученици, чувши ово, отишли од њега (види : Јн, 6, 66) тако поступају и многи хришћани.
Заиста, можемо ићи у цркву, не грешити, молити се, просити од Бога помоћ... Али како јести Тело и Крв Његову? То често збуњује неискусне хришћане, који су тек прешли праг цркве. То није ништа ново. Наш задатак је да вером, љубављу, чувањем благодати дамо пример, постанемо путокази, да их доведемо до тог великог, страшног и непостижног јединства са Господом Нашим Исусом Христом.
Први хришћани су се скоро током сваке литургије причешћивали Тела и Крви Христове. Пролазили су векови и услед различитих околности, нама је сада тешко да судимо, зашто се то догађа, да се хришћани све ређе и ређе причешћују Тела и Крви Христове. У XIX веку у Русији, сматрало се довољно да се човек причести четири пута у години. Наравно, није свугде била таква пракса. Било како било, хришћани се нису причешћивали тако често, како се то дешавало у раној Цркви.
Шта видимо данас? Данас се догађа право чудо, нешто необично. Хришћани се причешћују много чешће, и ми више не можемо да живимо без тајне Евхаристије. Ипак, постоје две крајности. Једна је када хришћани ипак ретко приступају тајни, под изговором да то није неопходно, а друга је када хришћани приступају са неком недопустивом лакомишљеношћу, чак са неким уздизањем у односу на друге људе, који су пуни страхопоштовања према тајни.
Треба да будемо врло пажљиви: могућност причешћивања Тела и Крви Христове не треба да нам постане повод за уздизање над другим људима. Над хришћанима или нехришћанима. Хајдете да увек имамо на уму колико је важно припремати се за тајну Причешћа, најпре покајањем. Како је важно бити достојан ове велике тајне.
Ево шта нам о томе каже апостол Павле: Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. (1 Кор. 11, 27–30).
Драга браћо и сестре, то што међу нама има слабих и болесних и доста њих умире, можемо разумети буквално, а можемо разумети и преносно, да човек физички може изгледати здраво, али да му душа буде неизлечиво болесна, немоћна и на самрти. Увек је то праћено неправилним односом према причешћу Тела и Крви Христове. Ми, драга браћа и сестре, који смо се данас окупили на тајној вечери, хајде да се сећамо какве велике части, какве велике тајне се уподобљавамо, са Ким се сједињујемо, Чега се причешћујемо.
Прими ме данас, сине Божји, за причесника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у царству Твоме.
Јеромонах Игнатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар