Миомир Милинковић, Свети извори; издавачи: ИК Дабар и ССД Соко, Вишеград-Добрунска Ријека 2018; рецензенти: доц. др Мирјана Стакић и др Милутин Ђуричковић, стр. 106.
Својеврстан лирски и духовни албум духовних озарења, како можемо назвати збирку песама аутора Миомира Милинковића, на 106 страна нуди Свете изворе са којих се напаја душа и осветљава и пут наш.
„Хронотоп светлости заправо представља пут светлости српског народа, који повезује прошлост са будућим, и нама у неком садашњем тренутку осветљава пут који су наши преци уградили у зидове манастира, излили у звона древних Сопоћана, Студенице, Љубостиње, Жиче, Манасије, манастира Милешеве...,“ пише један од рецензената књиге доц. др Мирјана Стакић.
У овом ходу кроз векове у првом циклусу песама који носи наслов Извори, двадесет пет песама је посвећено појединачним српским манастирима које представљмо уз понеки стих, те ћемо имати малу ниску песничких бисера Миомира Милинковића:
Пећка Патријаршија
Да ли још памте таласи Пећке Бистирице
Твоје свете храмове и знамења стара,
Да ли још испирају крваве ране,
Броје погроме и ноћи непроспаване,
Кад рука крвава окрутних варвара
Поче олтаре да ти скрнави и обара?
Дечани су Ђердан вечности непојамних дана, Хроничар неуморни дуге историје; Грачаница је Косово и Метохија - оаза споменика; Ваведење Пресвете Богородице у Каблару је Тамо где Морава расеца таласима/ Камење и брда високог Каблара,/ Где се орао надмеће са облацима, /Тамо где све пева и душу отвара; Свети Никола у Бањи светли као Светионик добра, како пева песник Милинковић.
Манастир Добрун бележи:
Толико ратова, погрома и буна,
А ти, поносан, насред Добруна,
Пркосиш свему, на бури стојиш,
Повест отвараш, векове бројиш...
У првом делу књиге су песме о Светом Ђорђу на Лиму, Љубостињи, о манастиру Стјенику, Давидовици, о Бањској, цркви Светих Архангела у Подлаћу, али и светиње Шумадије, Крушедол, Раваница, Милешева, Ђурђеви Ступови, Каленић, Велика Ремета, Раковица...
Тако је писац испунио овде аксиоме: једну, од Жан Пол Сартра: писац је увек у свом времену, и другу, Андрићеву: писац је увек дужан своме завичају, како нас подсећа др Милутин Ђуричковић, други рецензент књиге Свети извори, који даље пише: „Пуно је песника који су на овај или онај начин писали о нашим манастирима, црквама и светилиштима, а такође постоје и бројне тематске антологије на ову тему (Високи Дечани, Призрен, Хиландар). Придружујући се том низу песника, Милинковић остварује значајан допринос и естетско уметничке резултате, обједињавајући песме у слободном и везаном стиху, али са јединственим начином обраћања и певања.“
У другом делу ове збирке је циклус назван Писмо. Сабрано је осамнаест патриотских и социјалних песама различитих мотива . У овом циклусу исказан је сензибилитет песника Миомира Милинковића, који је већ одавно признато име у свету поезије како за одрасле, тако и за децу.
Писмо почиње песмом Родослов у којој читамо и ове стихове: Увек нас има. На оба света. У вртлогу живота и историје; а наставља се Писмом галебу, Косовом, Буђењем, пред Старим домом, Републиком Српском.
Потресна је песма на Вишеградском мосту, која говори у турском отимању српске деце кад се Дрина помакла није, а они одвођени у сепету како би били турске слуге и јањичари.
Сузе предака настављају се у стиховима песме Одеш ли са њима:
Ишту л` ти
Штогод,
Нипошто им
Не дај.
Неће ти вратити
Никад.
јер они знају
Да узимају
Али не враћају,
Нису научили -
А за срамоту
Нит` су чули
Нит` хају!
Не тражи од њих помоћ,
- Нећеш је добити!
Ни то не знају...
Опомињу нас стихови песама Изгнаници, Маглич, Грделица, који су не тако давно били мета непријатеља наших као што је то била Србија током агресије деветнаест земља НАТО алијансе, 1999. године.
Збирка песама Свети извори, коју је технички уредио архимандрит Јован Гардовић, има у овом стихословљу човека и песме, човека и Бога и још једну драгоценост: дате су уз песме о српским светињама и фотографије манастира и богослужбених места, те се сваки читалац, путник намерник може зауставити и одморити, духовно нахранити и са Извора воде попити.
Надахнуте и мисаоне песме одјекују, читају се у једном даху, а будућим генерацијама могу послужити као духовни водич и оријентир у прошлости, садашњости и будућности, јер Творац свега света и Свети Сава будно нас надзиру.
Зорица Зец
извор: www.spc.rs
Својеврстан лирски и духовни албум духовних озарења, како можемо назвати збирку песама аутора Миомира Милинковића, на 106 страна нуди Свете изворе са којих се напаја душа и осветљава и пут наш.
„Хронотоп светлости заправо представља пут светлости српског народа, који повезује прошлост са будућим, и нама у неком садашњем тренутку осветљава пут који су наши преци уградили у зидове манастира, излили у звона древних Сопоћана, Студенице, Љубостиње, Жиче, Манасије, манастира Милешеве...,“ пише један од рецензената књиге доц. др Мирјана Стакић.
У овом ходу кроз векове у првом циклусу песама који носи наслов Извори, двадесет пет песама је посвећено појединачним српским манастирима које представљмо уз понеки стих, те ћемо имати малу ниску песничких бисера Миомира Милинковића:
Пећка Патријаршија
Да ли још памте таласи Пећке Бистирице
Твоје свете храмове и знамења стара,
Да ли још испирају крваве ране,
Броје погроме и ноћи непроспаване,
Кад рука крвава окрутних варвара
Поче олтаре да ти скрнави и обара?
Дечани су Ђердан вечности непојамних дана, Хроничар неуморни дуге историје; Грачаница је Косово и Метохија - оаза споменика; Ваведење Пресвете Богородице у Каблару је Тамо где Морава расеца таласима/ Камење и брда високог Каблара,/ Где се орао надмеће са облацима, /Тамо где све пева и душу отвара; Свети Никола у Бањи светли као Светионик добра, како пева песник Милинковић.
Манастир Добрун бележи:
Толико ратова, погрома и буна,
А ти, поносан, насред Добруна,
Пркосиш свему, на бури стојиш,
Повест отвараш, векове бројиш...
У првом делу књиге су песме о Светом Ђорђу на Лиму, Љубостињи, о манастиру Стјенику, Давидовици, о Бањској, цркви Светих Архангела у Подлаћу, али и светиње Шумадије, Крушедол, Раваница, Милешева, Ђурђеви Ступови, Каленић, Велика Ремета, Раковица...
Тако је писац испунио овде аксиоме: једну, од Жан Пол Сартра: писац је увек у свом времену, и другу, Андрићеву: писац је увек дужан своме завичају, како нас подсећа др Милутин Ђуричковић, други рецензент књиге Свети извори, који даље пише: „Пуно је песника који су на овај или онај начин писали о нашим манастирима, црквама и светилиштима, а такође постоје и бројне тематске антологије на ову тему (Високи Дечани, Призрен, Хиландар). Придружујући се том низу песника, Милинковић остварује значајан допринос и естетско уметничке резултате, обједињавајући песме у слободном и везаном стиху, али са јединственим начином обраћања и певања.“
У другом делу ове збирке је циклус назван Писмо. Сабрано је осамнаест патриотских и социјалних песама различитих мотива . У овом циклусу исказан је сензибилитет песника Миомира Милинковића, који је већ одавно признато име у свету поезије како за одрасле, тако и за децу.
Писмо почиње песмом Родослов у којој читамо и ове стихове: Увек нас има. На оба света. У вртлогу живота и историје; а наставља се Писмом галебу, Косовом, Буђењем, пред Старим домом, Републиком Српском.
Потресна је песма на Вишеградском мосту, која говори у турском отимању српске деце кад се Дрина помакла није, а они одвођени у сепету како би били турске слуге и јањичари.
Сузе предака настављају се у стиховима песме Одеш ли са њима:
Ишту л` ти
Штогод,
Нипошто им
Не дај.
Неће ти вратити
Никад.
јер они знају
Да узимају
Али не враћају,
Нису научили -
А за срамоту
Нит` су чули
Нит` хају!
Не тражи од њих помоћ,
- Нећеш је добити!
Ни то не знају...
Опомињу нас стихови песама Изгнаници, Маглич, Грделица, који су не тако давно били мета непријатеља наших као што је то била Србија током агресије деветнаест земља НАТО алијансе, 1999. године.
Збирка песама Свети извори, коју је технички уредио архимандрит Јован Гардовић, има у овом стихословљу човека и песме, човека и Бога и још једну драгоценост: дате су уз песме о српским светињама и фотографије манастира и богослужбених места, те се сваки читалац, путник намерник може зауставити и одморити, духовно нахранити и са Извора воде попити.
Надахнуте и мисаоне песме одјекују, читају се у једном даху, а будућим генерацијама могу послужити као духовни водич и оријентир у прошлости, садашњости и будућности, јер Творац свега света и Свети Сава будно нас надзиру.
Зорица Зец
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар