У име Оца и Сина и Светог Духа!
„Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светог Духа, пошто су били утврђени благословом, да си ти Син Божији, Избавитељ света.“
Вазнесењем Господњим навршава се четрдесет дана после Његовог Васкрсења, током којих се Он јављао Својим ученицима у телу, сведочећи победу живота над смрћу, показујући Своју непобедиву Божанску силу. И ево, Господ је окупио ученике у Јерусалиму, извео их из града, и благосиљајући, узнео се на небо (види Лк. 24, 50).
Ученици, видевши шта се догађа, са једне стране су се радовали, а са друге, туговали су због новог растанка са Учитељем. У Светом Писму описана је само танка нит те жалости, док свети оци који су састављали богослужбене текстове, красноречиво о томе говоре: ученици су чак ридали и плакали услед поновног растанка са својим Божанственим Учитељем, са Којим су сада, по васкрсењу, желели да живе вечно.
У Делима светих апостола овај догађај је такође описан. Ученици, када се Христос вазнео, гледали су на небо, при чему су гледали толико дуго и, као ван себе, да су им се јавили Анђели, рекавши: „Што стојите и гледате на небо, — у чему се осећа неко негодовање: — Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.“ (види: Дела 1, 9-10). Ученици су се, без обзира на растанак од свог Божанственог Учитеља, вратили у великој радости, пребивали у храму и благосиљали Господа (види: Лк. 24, 52-53).
У чему је извор ове радости? Пре свега у томе што је Господ, пре него што се вазнео на небо, просветио њихове умове: „Разумите Писмо“. То је била посебна благодат, које се до тада још нису уподобили ученици. Њихов ум и срце је на посебан начин било отворено да разуме шта се дешава у свету и њиховом животу кроз Свето Писмо. Да разуме пророштва, да разуме где, када и на који начин се пројављује Божанска благодат, спасоносна за сав људски род.
Поред тога, добијају и обећање Светог Духа, оно, што смо сада чули у тропару. Господ обећава да ће им послати Утешитеља, Духа Светог, о Којем је много пута Он говорио током Своје овоземаљске службе. Дух Свети ће сићи на божанске ученике и крстиће их Божанственом благодаћу.
Често и ми падамо у униније, у сумњу, у осећање да смо се растали са Христом, и да је Он отишао од нас. Али Божанска благодат Светог Духа, коју нам је Спаситељ обећао, све време је присутна са нама, она не одступа од нас, уколико не губимо ту радост и наду, којом су били испуњени апостоли.
Све је премудро устројено у Цркви, у Дому Божијем, у Његовом Телу. После Васкрса смо четрдесет дана славили, радујући се победи Живота над смрћу. Господ нам је Својим Васкрсењем показао излаз из пакла. А Својим Вазнесењем нам показује пут на Небо. При томе, даје нам заповест да пребивамо у молитви, да се не удаљавамо од храма Божијег и да се спремамо за примање Божанске благодати.
Данас ми, заједно са апостолима почињемо још један пут који нас води до дана Свете Тројице, до Педесетнице. Пут дугачак десет дана.
Важно је да нас наш живот не доводи у храм по некој случајности, већ да сав буде испуњен литургијским животом. Да наш људски живот непрекидно буде у вези са богослужењем и молитвом. Пребиваћемо у радости, весељу, смирењу, молитви, спремаћемо се изнова и изнова да примимо Божанску благодат, коју нам предаје васкрсли и вазнесени Господ наш Исус Христос.
Амин.
Јеромонах Игнатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
„Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светог Духа, пошто су били утврђени благословом, да си ти Син Божији, Избавитељ света.“
Вазнесењем Господњим навршава се четрдесет дана после Његовог Васкрсења, током којих се Он јављао Својим ученицима у телу, сведочећи победу живота над смрћу, показујући Своју непобедиву Божанску силу. И ево, Господ је окупио ученике у Јерусалиму, извео их из града, и благосиљајући, узнео се на небо (види Лк. 24, 50).
Ученици, видевши шта се догађа, са једне стране су се радовали, а са друге, туговали су због новог растанка са Учитељем. У Светом Писму описана је само танка нит те жалости, док свети оци који су састављали богослужбене текстове, красноречиво о томе говоре: ученици су чак ридали и плакали услед поновног растанка са својим Божанственим Учитељем, са Којим су сада, по васкрсењу, желели да живе вечно.
У Делима светих апостола овај догађај је такође описан. Ученици, када се Христос вазнео, гледали су на небо, при чему су гледали толико дуго и, као ван себе, да су им се јавили Анђели, рекавши: „Што стојите и гледате на небо, — у чему се осећа неко негодовање: — Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.“ (види: Дела 1, 9-10). Ученици су се, без обзира на растанак од свог Божанственог Учитеља, вратили у великој радости, пребивали у храму и благосиљали Господа (види: Лк. 24, 52-53).
У чему је извор ове радости? Пре свега у томе што је Господ, пре него што се вазнео на небо, просветио њихове умове: „Разумите Писмо“. То је била посебна благодат, које се до тада још нису уподобили ученици. Њихов ум и срце је на посебан начин било отворено да разуме шта се дешава у свету и њиховом животу кроз Свето Писмо. Да разуме пророштва, да разуме где, када и на који начин се пројављује Божанска благодат, спасоносна за сав људски род.
Поред тога, добијају и обећање Светог Духа, оно, што смо сада чули у тропару. Господ обећава да ће им послати Утешитеља, Духа Светог, о Којем је много пута Он говорио током Своје овоземаљске службе. Дух Свети ће сићи на божанске ученике и крстиће их Божанственом благодаћу.
Често и ми падамо у униније, у сумњу, у осећање да смо се растали са Христом, и да је Он отишао од нас. Али Божанска благодат Светог Духа, коју нам је Спаситељ обећао, све време је присутна са нама, она не одступа од нас, уколико не губимо ту радост и наду, којом су били испуњени апостоли.
Све је премудро устројено у Цркви, у Дому Божијем, у Његовом Телу. После Васкрса смо четрдесет дана славили, радујући се победи Живота над смрћу. Господ нам је Својим Васкрсењем показао излаз из пакла. А Својим Вазнесењем нам показује пут на Небо. При томе, даје нам заповест да пребивамо у молитви, да се не удаљавамо од храма Божијег и да се спремамо за примање Божанске благодати.
Данас ми, заједно са апостолима почињемо још један пут који нас води до дана Свете Тројице, до Педесетнице. Пут дугачак десет дана.
Важно је да нас наш живот не доводи у храм по некој случајности, већ да сав буде испуњен литургијским животом. Да наш људски живот непрекидно буде у вези са богослужењем и молитвом. Пребиваћемо у радости, весељу, смирењу, молитви, спремаћемо се изнова и изнова да примимо Божанску благодат, коју нам предаје васкрсли и вазнесени Господ наш Исус Христос.
Амин.
Јеромонах Игнатије (Шестаков)
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар