Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља који су анализирали улогу Цркве у савременом свету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске Цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’.
Митрополит је нагласио да је Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На предлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве.
У здањима Теолошког и Философског факултета где су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Архиепископ Америке г. Димитрије - изасланик Његове Свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици Патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и Цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је по завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном храму Светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божјег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима Светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима.
Последњег радног дана симпосиона, Митрополит је обишао свештени манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, где се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у манастир Ормилију на Халкидикију где је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног Епископа диоклијског архимандрита Методија.
Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана манастира Симонопетре на Светој Гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
извор: www.spc.rs
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља који су анализирали улогу Цркве у савременом свету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске Цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’.
Митрополит је нагласио да је Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На предлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве.
У здањима Теолошког и Философског факултета где су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Архиепископ Америке г. Димитрије - изасланик Његове Свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици Патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и Цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је по завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном храму Светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божјег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима Светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима.
Последњег радног дана симпосиона, Митрополит је обишао свештени манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, где се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у манастир Ормилију на Халкидикију где је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног Епископа диоклијског архимандрита Методија.
Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана манастира Симонопетре на Светој Гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар