У оквиру манифестације Дани Светога Јована Владимира 3. јуна 2018. године на плотоу Саборног храма у Бару представљена је књига „Мисли владике Николаја“ коју је приредио писац Драган Лакићевић. Књига је изашла у саиздавашву Српске књижевне задруге из Београда и Српског културног друштва Слово љубве из Бара.
Свети владика Николај Охридски и Жички рођен је 23. децембра 1880. године у селу Лелић код Ваљева. Био је Епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је називан Нови Златоусти. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ. О Светом Николају великом духовнику, књижевнику, и филозофу говорили су Архиепископ цетињски и Митополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протојереј Предраг Шћепановић и приређивач Драган Лакићевић.
Испред домаћина присутне је поздравио протојереј-ставрофор Слободан Зековић који је укратко описао садржај и значај овог празничног програма „Дани Светог Јована Владимира“ у оквиру којег се одржава ово књижевно вече.
Протојереј Предраг Шћепановић, за кога се може рећи да је прави изворни Николајевац који годинама беседи о Светом Николају, говорио је о животу и делу овог знаменитог српског теолога, монаха, песника, светитеља. Он је рекао да је едиција владике Николаја баснословна и да приређена књига представља широк спектар свих дела која су нам позната, и изразио сигурност да ће их бити још оних који ће се бавити мишљу Светог Николаја јер има доста списа са енглеског која нису још преведена.
-Владика Николај је био свечовјек, Божји човјек и сви народи су били његов народ. Он ће у књизи „Српском народу кроз тамнички прозор“ називати Европу „белом демонијом“ и управо оно што се десило у Јасеновцу, Аушвицу, Маутхаузену и другим концентрационим логорима говори колико је Владика био у праву. Бројна његова дјела која је написао остаће као богатство не само српског већ свих православних народа јер је он за живота а и по свом блаженом представљењу у вјечност постао и остао највећи проповјденик и најдубља бразда у српском народу која је заорана послије Светога Саве, уз нашег Светог Василија, казао је отац Предраг.
-Свети Николај је био и пророк, испричао је протојереј Предраг и нагласио да је владика 1939. приликом прославе 550 година Косовске битке у манастиру Раваници изговорио речи којих се он сетио када је 1999. било бомбардовање: „Доводећи у питање све и сумњајући све, ми спремамо једно Ново Косово, које неће бити достојно Светога кнеза Лазара и славног српског имена. Да не да Бог!“ а 1940. у Ваљеву је одржао проповјед „Победиће православље, али не без муке и мучеништва. Победиће православље, али не огњем и мачем него светлошћу истине и мученици Православне Цркве напуниће календар.“
-Узмите нашу Српску и Руску Цркву и управо су ти мученици напунили календар, казао је протојереј Предраг Шћепановић у надахнутом слову о Светом Николају Охридском и Жичком.
Приређивач Драган Лакићевић истакао је да све заправо започело Шекспиром када је пре 15-ак година читајући нови превод Шекспирове „Богојављенске ноћи“ Милована Данојлића видио да има много мисли, изрека, ставова, цитата који би могли да се издвоје и постоје изван контекста дела на начин како су стварани латински цитати, народне изреке, пословице, како су бележене мисли великих људи.
-То сам урадио са Шекспиром, бирао оне мисли које могу да постоје независно од његових комада а које говоре о појмовима о којима људи мисле откако мисле. Тако је настала књига Шекспирове мисли, затим Хомерове мисли, Мисли Достојевског, Мисли из Светога Писма а након тога Мисли Светога Николаја, присетио се писац.
Читајући књиге владике Николаја, Лакићевић је, како сам истиче, почео да се као књижевник упознаје и на свој начин тумачи овог великог српског светитеља. -Ове су мисли појединачне и треба их читати кад је човјеку потребно да се укратко духовно нахрани најважнијим суштинама његовог дијела. Бог, Христос, човјек, природа, правда, добро, зло, вјера, љубав, морални закон, молитва …Као да се од самих универзалних и општељудских појмова састоји велико, сложено, непоновљиво дијело Светога Николаја, казао је приређивач овог издања и истакао да је у десетинама књига и стотинама текстова, чланака и беседа писац владика Николај његовао као изражајно средство готово све жанрове.
-Колико је људи срео у свом бурном животу по Србији, Европи, Америци, много судбина и карактера, истакао је Лакићевић и казао да је док је писао, мисионарио, тумачио, проповједао и одговарао имао на уму и пред очима српски народ, православни свијет, хришћане.
-Сви списи владике Николаја су мисли о Богу који је створио свијет и човјеку који једини разумије, доживљава и осјећа свијет као Бога, Бога као човјека. Укупно његово дијело је једна мисао о Богу. Владика Николај је свештеник, монах, теолог, пјесник како он служи тако служе мисли службу о вјери, науци о вјери која подразумјева неопходност, суштину сложеност и љепоту вјере. Највећа мисао како каже, Владика Охридски и Жички која је икада могла стати у једну људску главу јесте мисао о Богу. Мисли су му различите по форми и садржини, у значењима и филозофским димензијама има и супротних мисли које су у исто вријеме истините. Збирка мисли Владике Николаја по дијелима или темама чини енциклопедију живота и вјере, истакао је Драган Лакићевић.
Говорећи да су Шекспир, Његош, Достојевски и Ниче писци и мислиоци које Владика најчешће помиње и у њиховим делима, мислима налази своје упориште, Лакићевић је истакао да су само Стари и Нови завет обухватнији и свестранији од великих песника и филозофа и да и народну песму Владика сматра као израз вере.
-Добар Србин, стоји у „Мисинарским писмима“, јесте онај ко баштини врлине највећих претходника, светитеља, јунака и прегалаца наше традиције, међу којима су и врлине из народне пјесме као живе историје и вјере нашега рода: Пожртвовање Лазарево, Витештво Страхињино, Правдољубље Марково, Срце Југовића мајке, Поуздање Миличино…..Мисли Николаја баве се укупним човјековим животом, спољним и унутрашњим физичким и духовним, моралом и психологијом једнако. Сви важни феномени човјекове душе, вјере, морала, осјећања обухваћени су овим мислима, казао је приређивач Драган Лакићевић.
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је добро што је у оквиру манифестације „Дани Светог Јована Владимира“ уприличена промоција ове књиге о владици Николају који је написао и „Читанку о Светом Јовану Владимиру“ 1925. године поводом девестогодишњице Светог Јована Владимира. Митрополит је истакао да су захваљујући њему сачувана сведочанства, предања, песме које је он сакупио у народу и тиме подстакао и друге да пишу о Светом Владимиру.
Високопреосвећени је поделио своје искуство током обиласка Пречисте Крајинске када му је један мештанин донео воду са извора и испричао како му је дед причао како је Владимир на коњу долетио и да је на месту садашњег бунара коњ закопао копитама на основу чега је по предању Владимир рекао да се ту копа јер има воде и да је тако настао бунар Светог Владимира. -Казао ми је тај мјештанин да су овдје били углавном католици а да су сада углавном муслимани, али рекао ми је да су сви називи српски. Тај сељак из Владимира је ријечима образложио шта се све догађало са Пречистом Крајинском и народом који је ту био и одкуда се сачувао овај Часни Крст Светог Јована Владимира који се износи на Свету планину-Румију и поштовање које је трајало код католика, муслимана и православних. Био је то један народ и поштовањем према том Крсту они чувају то своје памћење које је сачувано у народном издању, пјесми управо благодарећи Светом Николају, истако је Митрополит.
Владика се посебно осврнуо на спис „Три авети европске цивилизације“. -Три авети европске цивилизације су Ниче, Дарвин и Маркс. Ниче који је проповједао надчовјека па је и фашизам идеологија која се развила управо на ничеизму. Дарвин је својом Дарвинистичком теоријом којом је порекао најдубљу истину о Божијој творевини да је Бог творац овога свијета и утицао на оно што се зове науком на којој се васпитавају читаве генерације. Маркс је породио безбожништво које је залило крвљу, братоубилаштвом читав свијет. Марксизам је овдје у Црној Гори увео дубоке диобе чији смо и ми свједоци, рекао је Архиепископ цетињски Амфилохије.
Међу свецима који су пророци Новога Израиља (хришћани) којем припада и наш народ, посебно место заузима наш Српски Николај и Свети Јустин. Митрополит је захвалио Драгану Лакићевићу и свима препоручио ову књигу, али и сва друга дела владике Николаја чије је изузетно својство што су писана простом, једноставном народном, библијско-новозаветном речју.
-Свако може да разумије његове књиге а посебно треба поменути „Охридски пролог“ у којем је сажео на свој начин житије светитеља и најљепше и најсадржајније бесједе написане на српском језику, закључио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Књижевно вече посвећено Светом Николају Велимировићу улепшали су млади музичари Вук Мастиловић и Сара Ковачевић извођењем композиција на виолинама. „Дани Светога Јована Владимира“ одржавају се у организацији Црквене општине Бар и Српског културног друштва „Слово љубве“ из Бара.
извор: www.spc.rs
Свети владика Николај Охридски и Жички рођен је 23. децембра 1880. године у селу Лелић код Ваљева. Био је Епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је називан Нови Златоусти. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ. О Светом Николају великом духовнику, књижевнику, и филозофу говорили су Архиепископ цетињски и Митополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протојереј Предраг Шћепановић и приређивач Драган Лакићевић.
Испред домаћина присутне је поздравио протојереј-ставрофор Слободан Зековић који је укратко описао садржај и значај овог празничног програма „Дани Светог Јована Владимира“ у оквиру којег се одржава ово књижевно вече.
Протојереј Предраг Шћепановић, за кога се може рећи да је прави изворни Николајевац који годинама беседи о Светом Николају, говорио је о животу и делу овог знаменитог српског теолога, монаха, песника, светитеља. Он је рекао да је едиција владике Николаја баснословна и да приређена књига представља широк спектар свих дела која су нам позната, и изразио сигурност да ће их бити још оних који ће се бавити мишљу Светог Николаја јер има доста списа са енглеског која нису још преведена.
-Владика Николај је био свечовјек, Божји човјек и сви народи су били његов народ. Он ће у књизи „Српском народу кроз тамнички прозор“ називати Европу „белом демонијом“ и управо оно што се десило у Јасеновцу, Аушвицу, Маутхаузену и другим концентрационим логорима говори колико је Владика био у праву. Бројна његова дјела која је написао остаће као богатство не само српског већ свих православних народа јер је он за живота а и по свом блаженом представљењу у вјечност постао и остао највећи проповјденик и најдубља бразда у српском народу која је заорана послије Светога Саве, уз нашег Светог Василија, казао је отац Предраг.
-Свети Николај је био и пророк, испричао је протојереј Предраг и нагласио да је владика 1939. приликом прославе 550 година Косовске битке у манастиру Раваници изговорио речи којих се он сетио када је 1999. било бомбардовање: „Доводећи у питање све и сумњајући све, ми спремамо једно Ново Косово, које неће бити достојно Светога кнеза Лазара и славног српског имена. Да не да Бог!“ а 1940. у Ваљеву је одржао проповјед „Победиће православље, али не без муке и мучеништва. Победиће православље, али не огњем и мачем него светлошћу истине и мученици Православне Цркве напуниће календар.“
-Узмите нашу Српску и Руску Цркву и управо су ти мученици напунили календар, казао је протојереј Предраг Шћепановић у надахнутом слову о Светом Николају Охридском и Жичком.
Приређивач Драган Лакићевић истакао је да све заправо започело Шекспиром када је пре 15-ак година читајући нови превод Шекспирове „Богојављенске ноћи“ Милована Данојлића видио да има много мисли, изрека, ставова, цитата који би могли да се издвоје и постоје изван контекста дела на начин како су стварани латински цитати, народне изреке, пословице, како су бележене мисли великих људи.
-То сам урадио са Шекспиром, бирао оне мисли које могу да постоје независно од његових комада а које говоре о појмовима о којима људи мисле откако мисле. Тако је настала књига Шекспирове мисли, затим Хомерове мисли, Мисли Достојевског, Мисли из Светога Писма а након тога Мисли Светога Николаја, присетио се писац.
Читајући књиге владике Николаја, Лакићевић је, како сам истиче, почео да се као књижевник упознаје и на свој начин тумачи овог великог српског светитеља. -Ове су мисли појединачне и треба их читати кад је човјеку потребно да се укратко духовно нахрани најважнијим суштинама његовог дијела. Бог, Христос, човјек, природа, правда, добро, зло, вјера, љубав, морални закон, молитва …Као да се од самих универзалних и општељудских појмова састоји велико, сложено, непоновљиво дијело Светога Николаја, казао је приређивач овог издања и истакао да је у десетинама књига и стотинама текстова, чланака и беседа писац владика Николај његовао као изражајно средство готово све жанрове.
-Колико је људи срео у свом бурном животу по Србији, Европи, Америци, много судбина и карактера, истакао је Лакићевић и казао да је док је писао, мисионарио, тумачио, проповједао и одговарао имао на уму и пред очима српски народ, православни свијет, хришћане.
-Сви списи владике Николаја су мисли о Богу који је створио свијет и човјеку који једини разумије, доживљава и осјећа свијет као Бога, Бога као човјека. Укупно његово дијело је једна мисао о Богу. Владика Николај је свештеник, монах, теолог, пјесник како он служи тако служе мисли службу о вјери, науци о вјери која подразумјева неопходност, суштину сложеност и љепоту вјере. Највећа мисао како каже, Владика Охридски и Жички која је икада могла стати у једну људску главу јесте мисао о Богу. Мисли су му различите по форми и садржини, у значењима и филозофским димензијама има и супротних мисли које су у исто вријеме истините. Збирка мисли Владике Николаја по дијелима или темама чини енциклопедију живота и вјере, истакао је Драган Лакићевић.
Говорећи да су Шекспир, Његош, Достојевски и Ниче писци и мислиоци које Владика најчешће помиње и у њиховим делима, мислима налази своје упориште, Лакићевић је истакао да су само Стари и Нови завет обухватнији и свестранији од великих песника и филозофа и да и народну песму Владика сматра као израз вере.
-Добар Србин, стоји у „Мисинарским писмима“, јесте онај ко баштини врлине највећих претходника, светитеља, јунака и прегалаца наше традиције, међу којима су и врлине из народне пјесме као живе историје и вјере нашега рода: Пожртвовање Лазарево, Витештво Страхињино, Правдољубље Марково, Срце Југовића мајке, Поуздање Миличино…..Мисли Николаја баве се укупним човјековим животом, спољним и унутрашњим физичким и духовним, моралом и психологијом једнако. Сви важни феномени човјекове душе, вјере, морала, осјећања обухваћени су овим мислима, казао је приређивач Драган Лакићевић.
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је добро што је у оквиру манифестације „Дани Светог Јована Владимира“ уприличена промоција ове књиге о владици Николају који је написао и „Читанку о Светом Јовану Владимиру“ 1925. године поводом девестогодишњице Светог Јована Владимира. Митрополит је истакао да су захваљујући њему сачувана сведочанства, предања, песме које је он сакупио у народу и тиме подстакао и друге да пишу о Светом Владимиру.
Високопреосвећени је поделио своје искуство током обиласка Пречисте Крајинске када му је један мештанин донео воду са извора и испричао како му је дед причао како је Владимир на коњу долетио и да је на месту садашњег бунара коњ закопао копитама на основу чега је по предању Владимир рекао да се ту копа јер има воде и да је тако настао бунар Светог Владимира. -Казао ми је тај мјештанин да су овдје били углавном католици а да су сада углавном муслимани, али рекао ми је да су сви називи српски. Тај сељак из Владимира је ријечима образложио шта се све догађало са Пречистом Крајинском и народом који је ту био и одкуда се сачувао овај Часни Крст Светог Јована Владимира који се износи на Свету планину-Румију и поштовање које је трајало код католика, муслимана и православних. Био је то један народ и поштовањем према том Крсту они чувају то своје памћење које је сачувано у народном издању, пјесми управо благодарећи Светом Николају, истако је Митрополит.
Владика се посебно осврнуо на спис „Три авети европске цивилизације“. -Три авети европске цивилизације су Ниче, Дарвин и Маркс. Ниче који је проповједао надчовјека па је и фашизам идеологија која се развила управо на ничеизму. Дарвин је својом Дарвинистичком теоријом којом је порекао најдубљу истину о Божијој творевини да је Бог творац овога свијета и утицао на оно што се зове науком на којој се васпитавају читаве генерације. Маркс је породио безбожништво које је залило крвљу, братоубилаштвом читав свијет. Марксизам је овдје у Црној Гори увео дубоке диобе чији смо и ми свједоци, рекао је Архиепископ цетињски Амфилохије.
Међу свецима који су пророци Новога Израиља (хришћани) којем припада и наш народ, посебно место заузима наш Српски Николај и Свети Јустин. Митрополит је захвалио Драгану Лакићевићу и свима препоручио ову књигу, али и сва друга дела владике Николаја чије је изузетно својство што су писана простом, једноставном народном, библијско-новозаветном речју.
-Свако може да разумије његове књиге а посебно треба поменути „Охридски пролог“ у којем је сажео на свој начин житије светитеља и најљепше и најсадржајније бесједе написане на српском језику, закључио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Књижевно вече посвећено Светом Николају Велимировићу улепшали су млади музичари Вук Мастиловић и Сара Ковачевић извођењем композиција на виолинама. „Дани Светога Јована Владимира“ одржавају се у организацији Црквене општине Бар и Српског културног друштва „Слово љубве“ из Бара.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар