Бог се најсавршеније открива у Својим светитељима
Као и ранијих година, на празник Светог Оца Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије.
Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина.
Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије.
У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом.
Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина.
На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије.
Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске.
Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају.
Ј. Ј.
извор: www.eparhijavaljevska.rs
Као и ранијих година, на празник Светог Оца Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије.
Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије.
У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом.
Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина.
На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије.
Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске.
Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају.
Ј. Ј.
извор: www.eparhijavaljevska.rs
Нема коментара:
Постави коментар