Они који теже ка врлинском и богољубивом
животу треба да се ослободе гордости,
као и сваке празне и лажне славе, и да се труде
око исправке свог начина живљења и мишљења.
Јер, богољубиви и непоколебиви ум
јесте успон и пут ка Богу.
*
Нема користи од изучавања наука, уколико
изостаје долично и богоугодно делање
душе. Узрок свију зала јесте прелест, обмана,
и непознавање Бога.
*
Истраживање најбољег живота и старање
за душу људе чини благим и богољубивим.
Онај ко тражи Бога, наћи ће га, у свему побеђујући
похоту и не одустајући од молитве.
Такав човек се не боји демона.
*
Они који се заваравају овоземаљским надама,
а до детаља знају све што треба чинити
да би се живело најбољим животом, пролазе
као они који поседују лекове и лекарске инструменте,
али нити умеју да се њима послуже,
нити им је до тога стало. Према томе,
кад је реч о гресима које смо учинили, никада
немојмо бацати кривицу на природу или на
некога другога, већ једино на себе. Јер, душа
која хоће да ленствује, не може остати непобеђена.
*
Ономе ко не уме да разликује шта је добро,
а шта зло, не доликује да суди о томе ко је
добар, а ко рђав. Добарчовекјеонајкопознаје
Бога. А ко није добар, ништа не зна, нити ће
га икада [Бог] познати. Начин да се дође до
богопознања јесте добро.
*
Добри и богољубиви мужеви коре људе за
зло само када су присутни – у лице. Они не
оговарају одсутне, нити то дозвољавају онима
који од тога не презају.
*
У разговорима нека не буде никакве грубости!
Јер, словесне људе краси стидљивост
и целомудреност већма него девице. Богољубив
ум јесте светлост која обасјава душу
као што сунце обасјава тело.
*
Кад год те нападне нека душевна страст,
сети се људи који исправно мисле и који желе
да долично и безбедно очувају оно што се њих
тиче, и који задовољством не сматрају стицање
новца и пропадљивих ствари, већ праву и
истинску славу. Богатство може бити покрадено
и отето од силника, док је врлина душе
поуздан и неукрадив иметак. Она и по смрти
спасава оне који су је стекли. Ако овако будемо
размишљали, неће нас обузимати маштарења
о богатству и о осталим уживањима
Приредио:
протојереј ставрофор Драги Вешковац
извор: www.eparhijakrusevacka.com
животу треба да се ослободе гордости,
као и сваке празне и лажне славе, и да се труде
око исправке свог начина живљења и мишљења.
Јер, богољубиви и непоколебиви ум
јесте успон и пут ка Богу.
*
Нема користи од изучавања наука, уколико
изостаје долично и богоугодно делање
душе. Узрок свију зала јесте прелест, обмана,
и непознавање Бога.
*
Истраживање најбољег живота и старање
за душу људе чини благим и богољубивим.
Онај ко тражи Бога, наћи ће га, у свему побеђујући
похоту и не одустајући од молитве.
Такав човек се не боји демона.
*
Они који се заваравају овоземаљским надама,
а до детаља знају све што треба чинити
да би се живело најбољим животом, пролазе
као они који поседују лекове и лекарске инструменте,
али нити умеју да се њима послуже,
нити им је до тога стало. Према томе,
кад је реч о гресима које смо учинили, никада
немојмо бацати кривицу на природу или на
некога другога, већ једино на себе. Јер, душа
која хоће да ленствује, не може остати непобеђена.
*
Ономе ко не уме да разликује шта је добро,
а шта зло, не доликује да суди о томе ко је
добар, а ко рђав. Добарчовекјеонајкопознаје
Бога. А ко није добар, ништа не зна, нити ће
га икада [Бог] познати. Начин да се дође до
богопознања јесте добро.
*
Добри и богољубиви мужеви коре људе за
зло само када су присутни – у лице. Они не
оговарају одсутне, нити то дозвољавају онима
који од тога не презају.
*
У разговорима нека не буде никакве грубости!
Јер, словесне људе краси стидљивост
и целомудреност већма него девице. Богољубив
ум јесте светлост која обасјава душу
као што сунце обасјава тело.
*
Кад год те нападне нека душевна страст,
сети се људи који исправно мисле и који желе
да долично и безбедно очувају оно што се њих
тиче, и који задовољством не сматрају стицање
новца и пропадљивих ствари, већ праву и
истинску славу. Богатство може бити покрадено
и отето од силника, док је врлина душе
поуздан и неукрадив иметак. Она и по смрти
спасава оне који су је стекли. Ако овако будемо
размишљали, неће нас обузимати маштарења
о богатству и о осталим уживањима
Приредио:
протојереј ставрофор Драги Вешковац
извор: www.eparhijakrusevacka.com
Нема коментара:
Постави коментар