Киша која је од раног јутра падала у већини места на Косову и Метохији није спречила близу хиљаду верника са свих страна да дођу у манастир Свети Архангели код Призрена на славу Светог благовесника Божјег Архангела Гаврила, који је свечано прослављен у четвртак, 26.јула. Литургијом је у капели Светог владике Николаја Српског, началствовао владика Теодосије уз саслужење архимандрита Партенија из Солуна и четрнаест свештенослужитеља из Рашко-призренске, Бачке и Банатске епархије. Велики број верника се причестио, а обављено је и освећење славског колача и жита.
Владика Теодосије је честитао славу игуману Михајлу и братији и у празничној беседи набројао много примера из Старог и Новог Завета, који показују да је Свети Архангел Гаврило био посредник између Бога и људи и да је носилац благе вести Божје. Владика је рекао да је Архангел Гаврило са осталим Небеским силама заштитник и многих народа који ходе за Господом:
- Свети Архангел Гаврило је заштитник и многих народа и оних који ходе за Господом. Тако и ми, налазећи се на овом светом месту, узносимо своје молитве Господу, стојећи пред њим и иштући заступништво Св. Архангела Гаврила и осталих Небеских сила, да нас они штите, чувају кроз овај живот, не само од видљивих непријатеља, него пре свега од оних невидљивих непријатеља, противника нашег спасења, који хоће да нас одведу са пута Христовог у беспућа, у пуста места, тамо где нема ни живота, где нема ни радости. Ми се молимо Господу да утврди ову свету обитељ која се обнавља не само физички, него и духовно и не само игумани и монаси који овде служе, него сви који долазе овде, на ово свето место, припадају овој светој обитељи. Ова, светоархангелска обитељ најбоље показује да је црква непоколебљива и да Господ води цркву своју.
Владика је рекао да је важно да манастири буду места где ће се окупљати верни народ у молитви:
- Наши манастири не треба да буду само споменици који ће сведочити о томе шта смо као народ некада имали, већ да они буду места на којима ће се окупљати верни народ, да буду живи манастири, подигнути од наших благоверних краљева и царева, како би били место наше молитве и нашег спасења.
Владика Теодосије се захвалио гостима који су издалека допутовали да својим присуством увеличају славу Светог Архангела Гаврила:
- Хвала свима који су дошли издалека и не заборављају ову свету обитељ, помажу нашем верном народу да опстане на овим просторима. Не можемо сами свакако, али је потребно да ми овде истрајемо како би наша браћа и пријатељи имали где да дођу.
Посебну захвалност је владика Теодосије, упутио архимандриту Партенију из Солуна, нагласивши да је он био на свим местима где је напаћеном српском народу требало пружити руку помоћи:
-Желим да се захвалим нашем оцу Партенију који је овде сваке године, и нарочито му се захваљујем што је био уз наш народ, кад год је било потребно да се пружи рука помоћи и на Косову и Метохији, пре тога у Републици Српској и у Крајини. Његово присуство даје нам посебну радост.
Осврнувши се на пожаре великих размера који су погодили Грчку и у којима, на жалост, има велики број људских жртава, владика је у име свештенства и монаштва Рашко – призренске епархије, али и у име свих Срба, оцу Јермалају упутио искрене изразе жалости за све што се данас дешава у Грчкој.
-Многи су страдали у пожару, многи недужни и деца и многи су повређени. То само говори да ми немамо града овде на земљи постојаног, него наш живот треба да буде такав, оно што је Господ припремио и обећао, Небески Јерусалим, а овде да славимо Бога и да се посветимо Његовој светој вољи. Ако је потребно и да страдамо за Њега, али у истини у правди и на правом путу, на путу Божјем-рекао је на крају беседе владика Теодосије.
Отац Партеније, се захвалио на гостопримству и на изразима саучешћа и казао да у Европи данас има много лоших ствари, али да је добро то што када задеси невоља неки народ други одмах прискачу у помоћ и тако је и овога пута када су у питању непогоде које су задесиле грчки народ. Он је поручио српском народу на Косову и Метохији да остане на својим огњиштима:
-Данас је било лепо да видимо оволико људи у манастиру Светих Архангела на слави, и ја бих волео да је тако стално да се народ српски који је отишао са Косова и Метохије врати и да се братија и у овом и у другим манастирима умножи, да манастири живе и да не буде више рата и искушења..
Међу свештеницима који су саслуживали владици Теодосију на литургији, био је и свештеник Игор Карановић из Бачке епархије. Он је казао да му је велика част и задовољство да буде на слави у овој великој светињи из које смо, како је рекао,, ми као појединци и као народ поникли, из које смо сви настали, из које црпимо нашу духовну и сваку другу снагу за сва наша овоземаљска искушења и тешкоће које нас свакодневно бију и сусрећу са разних страна“
-За мене је велики благослов што сам овде, поред Душанове Бистрице, овде испод дивне Шаре, ових прелепих предела наше питоме Србије и заиста не знам на који начин и како да опишем мој повратак и мој долазак на Метохију и на Косово равно. Сваки пут кад долазимо преплаве нас страшне емоције и туга, али када крочимо овде у друге светиње Косова и Метохије видимо дивне иконе и дивне фреске, које нас грле, које нас благосиљају, које нас тако снаже и које нас несебично и константно греју. Када дођете у једну светињу као што су Призренски Архангели онда видите да је заиста овде Христос најживљи. Када дођемо овде у наш Српски Јерусалим онда видимо да заиста нема даље и немам довољно речи да искажем радост духовну што сам овде са нашом браћом и сестрама са страдалног Косова и Метохије, што сам имао ту част као последњи међу браћом, да са преосвећеним владиком Теодосијем, браћом игуманима, свештеницима, саслужујем на Светој литургији, да сви заједно узносимо молитву распетом и васкрслом Господу за сав наш страдални народ на Косову и Метохији, да их Господ и молитвама Св. Архангела Гаврила укрепи, оснажи у свим њиховим искушењима, а онда и сав наш народ српски, сав народ православни и све људе овога света без обзира на веру, нацију, језик и на боју коже, да сви заједно живимо у миру и једнодушности, како каже у Канону Свете Евхаристије.
Отац Игор је казао да сваке године долази у светиње Косова и Метохије да ,,заиска благослов наших светих овде на Косову и Метохији“ али и да подржи опстанак српског народа овде на овим просторима:
-Ми долазимо овде да колико можемо као појединци подржимо наш народ да остане и опстане на вековним огњиштима и да се, ако Бог да, ова слобода коју осећамо овога часа у порти призренских Архангела, да се разлије на нашу целу покрајину. Да та слобода завлада у правом смислу, да се врати наш народ српски, да се врати српска полиција, српска војска и да доживимо да се испуни она дивна молитва Светог владике Николаја ,,Господе сложи, обожи и умножи народ српски“.
У манастиру је после Свете Литургије обављена и света тајна крштења четворогодишње Јане Јовановић, која са родитељима живи у Сутомору.
-Последњих година долазимо неколико пута годишње овде, а данас је по жељи моје супруге, која је из Призрена, наше најмлађе дете, Јана овде на темељима Светих Архангела и крштена – дели са нама своју радост Миленко Јовановић из Ђаковице.
Миленко и његова супруга су своје треће дете, сина Душана, крстили пре пет година у цркви у Ђаковици и ово је њихово друго дете које је крштено у Метохији.
Народно саборовање поводом празника Св. Архангела Гаврила је настављено за трпезом љубави у манастирској трпезарији, а у порти је приређен и културно-уметнички програм у којем су учествовали ансамбл ,,Венац“ из Грачанице и „Метохијски жубори“ хор из Велике Хоче, са својим наставником Гаврилом Кујунџићем.
Оливера Радић
29.7.2018.
извор: www.pravoslavie.ru
Владика Теодосије је честитао славу игуману Михајлу и братији и у празничној беседи набројао много примера из Старог и Новог Завета, који показују да је Свети Архангел Гаврило био посредник између Бога и људи и да је носилац благе вести Божје. Владика је рекао да је Архангел Гаврило са осталим Небеским силама заштитник и многих народа који ходе за Господом:
- Свети Архангел Гаврило је заштитник и многих народа и оних који ходе за Господом. Тако и ми, налазећи се на овом светом месту, узносимо своје молитве Господу, стојећи пред њим и иштући заступништво Св. Архангела Гаврила и осталих Небеских сила, да нас они штите, чувају кроз овај живот, не само од видљивих непријатеља, него пре свега од оних невидљивих непријатеља, противника нашег спасења, који хоће да нас одведу са пута Христовог у беспућа, у пуста места, тамо где нема ни живота, где нема ни радости. Ми се молимо Господу да утврди ову свету обитељ која се обнавља не само физички, него и духовно и не само игумани и монаси који овде служе, него сви који долазе овде, на ово свето место, припадају овој светој обитељи. Ова, светоархангелска обитељ најбоље показује да је црква непоколебљива и да Господ води цркву своју.
Владика је рекао да је важно да манастири буду места где ће се окупљати верни народ у молитви:
- Наши манастири не треба да буду само споменици који ће сведочити о томе шта смо као народ некада имали, већ да они буду места на којима ће се окупљати верни народ, да буду живи манастири, подигнути од наших благоверних краљева и царева, како би били место наше молитве и нашег спасења.
Владика Теодосије се захвалио гостима који су издалека допутовали да својим присуством увеличају славу Светог Архангела Гаврила:
- Хвала свима који су дошли издалека и не заборављају ову свету обитељ, помажу нашем верном народу да опстане на овим просторима. Не можемо сами свакако, али је потребно да ми овде истрајемо како би наша браћа и пријатељи имали где да дођу.
Посебну захвалност је владика Теодосије, упутио архимандриту Партенију из Солуна, нагласивши да је он био на свим местима где је напаћеном српском народу требало пружити руку помоћи:
-Желим да се захвалим нашем оцу Партенију који је овде сваке године, и нарочито му се захваљујем што је био уз наш народ, кад год је било потребно да се пружи рука помоћи и на Косову и Метохији, пре тога у Републици Српској и у Крајини. Његово присуство даје нам посебну радост.
Осврнувши се на пожаре великих размера који су погодили Грчку и у којима, на жалост, има велики број људских жртава, владика је у име свештенства и монаштва Рашко – призренске епархије, али и у име свих Срба, оцу Јермалају упутио искрене изразе жалости за све што се данас дешава у Грчкој.
-Многи су страдали у пожару, многи недужни и деца и многи су повређени. То само говори да ми немамо града овде на земљи постојаног, него наш живот треба да буде такав, оно што је Господ припремио и обећао, Небески Јерусалим, а овде да славимо Бога и да се посветимо Његовој светој вољи. Ако је потребно и да страдамо за Њега, али у истини у правди и на правом путу, на путу Божјем-рекао је на крају беседе владика Теодосије.
Отац Партеније, се захвалио на гостопримству и на изразима саучешћа и казао да у Европи данас има много лоших ствари, али да је добро то што када задеси невоља неки народ други одмах прискачу у помоћ и тако је и овога пута када су у питању непогоде које су задесиле грчки народ. Он је поручио српском народу на Косову и Метохији да остане на својим огњиштима:
-Данас је било лепо да видимо оволико људи у манастиру Светих Архангела на слави, и ја бих волео да је тако стално да се народ српски који је отишао са Косова и Метохије врати и да се братија и у овом и у другим манастирима умножи, да манастири живе и да не буде више рата и искушења..
Међу свештеницима који су саслуживали владици Теодосију на литургији, био је и свештеник Игор Карановић из Бачке епархије. Он је казао да му је велика част и задовољство да буде на слави у овој великој светињи из које смо, како је рекао,, ми као појединци и као народ поникли, из које смо сви настали, из које црпимо нашу духовну и сваку другу снагу за сва наша овоземаљска искушења и тешкоће које нас свакодневно бију и сусрећу са разних страна“
-За мене је велики благослов што сам овде, поред Душанове Бистрице, овде испод дивне Шаре, ових прелепих предела наше питоме Србије и заиста не знам на који начин и како да опишем мој повратак и мој долазак на Метохију и на Косово равно. Сваки пут кад долазимо преплаве нас страшне емоције и туга, али када крочимо овде у друге светиње Косова и Метохије видимо дивне иконе и дивне фреске, које нас грле, које нас благосиљају, које нас тако снаже и које нас несебично и константно греју. Када дођете у једну светињу као што су Призренски Архангели онда видите да је заиста овде Христос најживљи. Када дођемо овде у наш Српски Јерусалим онда видимо да заиста нема даље и немам довољно речи да искажем радост духовну што сам овде са нашом браћом и сестрама са страдалног Косова и Метохије, што сам имао ту част као последњи међу браћом, да са преосвећеним владиком Теодосијем, браћом игуманима, свештеницима, саслужујем на Светој литургији, да сви заједно узносимо молитву распетом и васкрслом Господу за сав наш страдални народ на Косову и Метохији, да их Господ и молитвама Св. Архангела Гаврила укрепи, оснажи у свим њиховим искушењима, а онда и сав наш народ српски, сав народ православни и све људе овога света без обзира на веру, нацију, језик и на боју коже, да сви заједно живимо у миру и једнодушности, како каже у Канону Свете Евхаристије.
-Ми долазимо овде да колико можемо као појединци подржимо наш народ да остане и опстане на вековним огњиштима и да се, ако Бог да, ова слобода коју осећамо овога часа у порти призренских Архангела, да се разлије на нашу целу покрајину. Да та слобода завлада у правом смислу, да се врати наш народ српски, да се врати српска полиција, српска војска и да доживимо да се испуни она дивна молитва Светог владике Николаја ,,Господе сложи, обожи и умножи народ српски“.
У манастиру је после Свете Литургије обављена и света тајна крштења четворогодишње Јане Јовановић, која са родитељима живи у Сутомору.
-Последњих година долазимо неколико пута годишње овде, а данас је по жељи моје супруге, која је из Призрена, наше најмлађе дете, Јана овде на темељима Светих Архангела и крштена – дели са нама своју радост Миленко Јовановић из Ђаковице.
Миленко и његова супруга су своје треће дете, сина Душана, крстили пре пет година у цркви у Ђаковици и ово је њихово друго дете које је крштено у Метохији.
Народно саборовање поводом празника Св. Архангела Гаврила је настављено за трпезом љубави у манастирској трпезарији, а у порти је приређен и културно-уметнички програм у којем су учествовали ансамбл ,,Венац“ из Грачанице и „Метохијски жубори“ хор из Велике Хоче, са својим наставником Гаврилом Кујунџићем.
Оливера Радић
29.7.2018.
извор: www.pravoslavie.ru
Нема коментара:
Постави коментар