ОСТРОШКА ГРЕДА

Острошка греда. Зраци сунца начинили су завесу од измаглице која прекрива Бјелопавлићку долину. Као да је све стало. И ветар, и облаци, и река људи. И кинески туристи. Крећу се једино речи. Хиљаде мисли, насумичних, организованих у молбе, у трапаве молитве, које теку и прекидају се и поново извиру као понорнице, покренуте снагом људске жеље, или бола. Све оне теку ка Свецу који лежи сред тог хаоса од речи и слуша и разабире, и пушта их да му долазе. Свако од нас који стојимо у реду само на кратко се качи на тај линк, и искључује се кад узме. А он је у њему стално и пушта да онај од кога се узима тече кроз њега.

Анастасија-Весна Илић