Слово љубве,Светог Стефана Лазаревића, Деспота Српског,
рекли би, његова заоставштина - наше огледало.
Огледало наше душе и нашега срца, кроз његове речи,
огледамо све векове после и све дане сада и нас саме,
е, да ли би се постидели, Господа молимо!
Да би препознали у чему је наш стид,морамо да знамо у чему
је Стефанова победа.
Ако је Давид дао Псалме,Стефан је дао Слово љубве и у томе
нема велике претенциозности и дрскости.
У Стефановим временима,када је Српска држава, одмах после страшног и великог и Светог, Косовског боја, рањена, изнемогла
опустошена и поврх свега унутрашњим сукобима разорена,
када је брат на брата устао,
баш у тим временима,када је и праведно, да Стефан устане и рукама подигнутим ка небу, завапи:
- Повичи, Господе!
овај блажени муж изнедрава из свог Богошироког и Богочежњивог срца најлепше стихове, најдирљивије речи, Српкоме роду на поуку и завештање.
Шта нам поручује овај блажени муж, Српског рода, достојан витез части и мудрости сваке украшени?
Поручује нам Јеванђеље.
Љубав, заједништво и јединство свих у самоме Христу Богу нашем.
Љубав превасходи све и није чудо, јер Бог се именује љубав поручује Свети Стефан Деспот ослањајући се на миљеног Светог Јована Богослова и каже даље,
Варање никакво (свака лаж) места у љубави нема
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече (преварно):
"Изиђимо у поље"
Наш Свети Блаженопочивши Патријарх Павле, пита се наглас и каже:
"Чега ти је Каине мало било те брата уби?
Све је твоје било,читав свет!"
А наш Деспот Стефан, како у песми каже и открива свој страх да не прокуне брата и не пострада као Давид који проклињаше Горе Гелвујске, сабравши се у срцу, како и његов животописац приповеда, клањаше се свог брата Вука да не падне братска крв, да се не пролива крв Јонатанова и Авесаломова.
Какав диван, хришћански пример?
Зар има нешто теже него када неправедно брат устане на свога брата, када окамени срце онога који је из исте утробе материнске изашао, иста крв?
Али код нашег Светог и благоверног Стефана нема места гневу и мржњи, већ целог себе сабира у стихове љубави и чежње за љубављу и каже:
Еда се опет саставимо
еда опет да се видимо
еда опет љубавно да се сјединимо,
у томе самоме Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове.
Амин.
Браћо данашња, браћо по крви, браћо по Христу, одржасте ли све ово или ова наша намучена Србија порађа још Каиновских синова?
Туђа ли вам је љубав или има наде?
Јер, гле, и наше горе спремају се да потамне, да не сиђе на њих ни дажд ни роса,
јер многе братске сузе заливају шуме и горе.
Валентина Терзић
извор: valentinaterzic.blogspot.com
рекли би, његова заоставштина - наше огледало.
Огледало наше душе и нашега срца, кроз његове речи,
огледамо све векове после и све дане сада и нас саме,
е, да ли би се постидели, Господа молимо!
Да би препознали у чему је наш стид,морамо да знамо у чему
је Стефанова победа.
Ако је Давид дао Псалме,Стефан је дао Слово љубве и у томе
нема велике претенциозности и дрскости.
У Стефановим временима,када је Српска држава, одмах после страшног и великог и Светог, Косовског боја, рањена, изнемогла
опустошена и поврх свега унутрашњим сукобима разорена,
када је брат на брата устао,
баш у тим временима,када је и праведно, да Стефан устане и рукама подигнутим ка небу, завапи:
- Повичи, Господе!
овај блажени муж изнедрава из свог Богошироког и Богочежњивог срца најлепше стихове, најдирљивије речи, Српкоме роду на поуку и завештање.
Шта нам поручује овај блажени муж, Српског рода, достојан витез части и мудрости сваке украшени?
Поручује нам Јеванђеље.
Љубав, заједништво и јединство свих у самоме Христу Богу нашем.
Љубав превасходи све и није чудо, јер Бог се именује љубав поручује Свети Стефан Деспот ослањајући се на миљеног Светог Јована Богослова и каже даље,
Варање никакво (свака лаж) места у љубави нема
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече (преварно):
"Изиђимо у поље"
"Чега ти је Каине мало било те брата уби?
Све је твоје било,читав свет!"
А наш Деспот Стефан, како у песми каже и открива свој страх да не прокуне брата и не пострада као Давид који проклињаше Горе Гелвујске, сабравши се у срцу, како и његов животописац приповеда, клањаше се свог брата Вука да не падне братска крв, да се не пролива крв Јонатанова и Авесаломова.
Какав диван, хришћански пример?
Зар има нешто теже него када неправедно брат устане на свога брата, када окамени срце онога који је из исте утробе материнске изашао, иста крв?
Али код нашег Светог и благоверног Стефана нема места гневу и мржњи, већ целог себе сабира у стихове љубави и чежње за љубављу и каже:
Еда се опет саставимо
еда опет да се видимо
еда опет љубавно да се сјединимо,
у томе самоме Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове.
Амин.
Браћо данашња, браћо по крви, браћо по Христу, одржасте ли све ово или ова наша намучена Србија порађа још Каиновских синова?
Туђа ли вам је љубав или има наде?
Јер, гле, и наше горе спремају се да потамне, да не сиђе на њих ни дажд ни роса,
јер многе братске сузе заливају шуме и горе.
Валентина Терзић
извор: valentinaterzic.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар