Свака трагедија у нашем животу може да се развије врло повољно и благословено за ствари које се тичу живота, и да донесе нешто добро за душу, на радост. Важно је не бити против Бога, против живота, против догађаја, већ се кретати са животом и имати веру. Веру која види догађаје који још нису дошли, као да су већ ту и то са оптимизмом. Чекати, дакле, кроз ову муку, светлост Христову, а не мрак пакла, не безнадежност, не очајање.
Данас желим да запамтите реч прикривени благослов. Дакле, благослов који је скривен под нечим што изгледа као туга, мука, казна, проблем, трагедија итд. Иза сваког феномена у животу знај да се крије неки благослов. Иза било које животне ситуације. Не постоји ништа што се догађа у твом животу, од јутра, кад се пробудиш, до тренутка када заспиш, а да нема виши циљ, који делује за твоје добро, твој интерес и у твоју корист. Сигурно није све пријатно, идилично, не ствара све задовољство и ужитак, али је све засигурно корисно. То је оно што говори апостол Павле: Онима који љубе Бога све помаже на добро (Рим. 8, 28).
Када човек има љубав према Богу и гледа на живот таквим, божанским очима, Христовим очима, и са вером да је све оно што се догађа за његово добро, све то и постаје. Проблеми постају наши сарадници, недаће постају наши сарадници, препреке које чине да посрћемо заправо нас терају да трчимо још више јер, када посрћеш, залећеш се и трчиш брже. Ништа се у животу не дешава да би те уништило. Та слика која се укоренила у нашој глави, то уверење које се урезало у нашу душу (после неке васпитне мере, у виду казне коју смо некада примили) о Богу који није подршка нашем животу, него је онај који кажњава наш живот - потпуно је погрешно. Уверење да је Он препрека за наш успех и стално нам говори: Не. Да нам, шта год желимо да постигнемо, долази препрека кроз ту огромну руку и гвоздени зид, који каже: “Не, нећеш то урадити, Ја - Бог ћу те спречити”. Управо ово уверење, које је урезано у нашу душу, потпуно је погрешно.
Једна од помисли коју је Христос сотворио у нашој души је пријатељска помисао према Богу. Све што се дешава у твом животу има добар циљ. Иза сваке трагедије се крије скривени благослов. Чули сте за Светог Јована Кавсокаливита, који је палио своје колибе на Светој гори јер није желео да има никакву личну имовину и, када би се год његова душа закачила за нешто, палио би је и одлазио у другу. Читао сам у једној књизи, која описује његов живот кроз причу, у којој се каже: “Зашто то чиниш?” А, он одговара: “ПАЛЕЋИ МОЈУ КОЛИБУ, ИМАМ БОЉИ ПОГЛЕД КА НЕБУ”. Дакле, оно што некоме изгледа као катастрофа, он каже: “Палим колибу и, када она изгори, ИЗНАД МЕНЕ СЕ ОТВАРА НЕБО И ЈА БОЉЕ ВИДИМ. Немам препреку, немам плафон, немам нешто што би ме ограничавало, и тако се отварам”.
Проблем који проживљаваш те, у ствари, отвара. Отвараш се, шири се срце твоје, расте твоја савест и пространост твога ума. Смешташ у себе нове ствари, постајеш флексибилан. ДА БИ ДОШЛО НОВО У ТВОЈ ЖИВОТ, ТРЕБА ДА ОДЕ СТАРО. Понекад, управо повлачење тог старог узрокује узнемиреност. Кад нпр. избациш тросед из твог дневног боравка, настаје проблем. А, док га гледаш, говориш: нека га, не померај га, да не правимо сад неред, остави га ту како јесте. Желиш да промениш свој живот, а говориш: остави тако како јесте. Е, не може тако.
Да би се променио наш живот и да би дошли другачији дани у наш живот, треба да се десе та преуређења, која врло често долазе кроз врло динамичне догађаје, веома тешке, усудићу се да кажем: и врло трагичне, које наносе и бол. Одвајање наноси бол, оставља трагове, али другачије не иде. Оно што ће те спасити тада је да твоја душа буде флексибилна, односно, да се не противиш вољи Божијој и току ствари. Тако како живот доноси ствари, тако теци и ти, теци, настави да течеш, да корачаш, као што и вода у реци тече и не иде у супротном правцу. Баш због тога, што не иде у контра-смеру, не постоји ни проблем. Због тога постоји такво неометано кретање.
Проблем настаје када се неко супротставља, када жели да иде против Бога, против живота, против догађаја. Дакле, прво је ДА СЕ КРЕЋЕШ СА ЖИВОТОМ, а друго је да имаш веру. ДА НА СТВАРИ И ДОГАЂАЈЕ ГЛЕДАШ СА ВЕРОМ. Вера значи да гледаш на догађаје који још нису дошли као да су већ ту. И, да то што гледаш буде оптимистично. Да гледаш светлост Христову и да говориш: Да, Господе Исусе Христе, дођи! Чекам, дакле, кроз ову муку, светлост Христову, а не мрак пакла, не безнадежност, не очајање. Инвестираћеш и ставићеш сав свој новац (мислим на инвестицију твоје душе) на светлост. Инвестираћеш у светлост, на то ћеш да се ослониш и рећи ћеш: ИЗ ОВОГА ЋЕ НЕШТО ДОБРО ИЗАЋИ. То ми је говорио један мој пријатељ, који има пуно деце, када се нашао у проблему, приликом рођења једног детета, а у питању је била болест: “Дошао нам је поново један дар, спакован, наравно, у тужно паковање, али ЧЕКАМ ДА ВИДИМ БЛАГОСЛОВ КОЈИ ЋЕ УСКОРО ДОЋИ. Нешто добро ће доћи”.
Гледао сам један филм, који је приказивао некога у Америци, коме је горела кућа, а тамо су куће саграђене од гипсаних плоча и картона, не од бетона... Док су други безнадежно гледали, он је имао склоност да гледа оптимистично на ствари, говорећи: “Ово је нешто најбоље што је могло да ми се догоди. Тако ћу једино моћи да отпутујем где сам желео, у тропске шуме и да спроведем нека истраживања. Никада се нисам одвајао одавде, никада нисам мрднуо из удобности своје куће, а са овим пожаром сам добио прилику да одем тамо где сам желео”. Видео је трагедију као једну велику прилику да уради нешто друго.
И, свака трагедија у нашем животу, видећеш после неког времена, може да се развије врло повољно и благословено за ствари које се тичу твог живота, и да донесе нешто добро за твоју душу, за тебе, на твоју радост. Због тога, НАУЧИ И ТИ ДА ГЛЕДАШ ИЗА ЗАПАЉЕНИХ КОЛИБА, као Свети Јован Кавсокаливит. Да видиш како се отвара бољи поглед на небо, већа радост у твојој души, већа снага у твом срцу. Нека те не ломе проблеми, него нека те оснажују. Буди спреман за боље које долази и које је већ сада присутно у твом животу. ИМАЈ ОЧИ ДА ТО ВИДИШ...
Архимандрит Андреј (Конанос)
извор: www.prijateljboziji.com
 |
| ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА |
Данас желим да запамтите реч прикривени благослов. Дакле, благослов који је скривен под нечим што изгледа као туга, мука, казна, проблем, трагедија итд. Иза сваког феномена у животу знај да се крије неки благослов. Иза било које животне ситуације. Не постоји ништа што се догађа у твом животу, од јутра, кад се пробудиш, до тренутка када заспиш, а да нема виши циљ, који делује за твоје добро, твој интерес и у твоју корист. Сигурно није све пријатно, идилично, не ствара све задовољство и ужитак, али је све засигурно корисно. То је оно што говори апостол Павле: Онима који љубе Бога све помаже на добро (Рим. 8, 28).
Када човек има љубав према Богу и гледа на живот таквим, божанским очима, Христовим очима, и са вером да је све оно што се догађа за његово добро, све то и постаје. Проблеми постају наши сарадници, недаће постају наши сарадници, препреке које чине да посрћемо заправо нас терају да трчимо још више јер, када посрћеш, залећеш се и трчиш брже. Ништа се у животу не дешава да би те уништило. Та слика која се укоренила у нашој глави, то уверење које се урезало у нашу душу (после неке васпитне мере, у виду казне коју смо некада примили) о Богу који није подршка нашем животу, него је онај који кажњава наш живот - потпуно је погрешно. Уверење да је Он препрека за наш успех и стално нам говори: Не. Да нам, шта год желимо да постигнемо, долази препрека кроз ту огромну руку и гвоздени зид, који каже: “Не, нећеш то урадити, Ја - Бог ћу те спречити”. Управо ово уверење, које је урезано у нашу душу, потпуно је погрешно.
Једна од помисли коју је Христос сотворио у нашој души је пријатељска помисао према Богу. Све што се дешава у твом животу има добар циљ. Иза сваке трагедије се крије скривени благослов. Чули сте за Светог Јована Кавсокаливита, који је палио своје колибе на Светој гори јер није желео да има никакву личну имовину и, када би се год његова душа закачила за нешто, палио би је и одлазио у другу. Читао сам у једној књизи, која описује његов живот кроз причу, у којој се каже: “Зашто то чиниш?” А, он одговара: “ПАЛЕЋИ МОЈУ КОЛИБУ, ИМАМ БОЉИ ПОГЛЕД КА НЕБУ”. Дакле, оно што некоме изгледа као катастрофа, он каже: “Палим колибу и, када она изгори, ИЗНАД МЕНЕ СЕ ОТВАРА НЕБО И ЈА БОЉЕ ВИДИМ. Немам препреку, немам плафон, немам нешто што би ме ограничавало, и тако се отварам”.
Проблем који проживљаваш те, у ствари, отвара. Отвараш се, шири се срце твоје, расте твоја савест и пространост твога ума. Смешташ у себе нове ствари, постајеш флексибилан. ДА БИ ДОШЛО НОВО У ТВОЈ ЖИВОТ, ТРЕБА ДА ОДЕ СТАРО. Понекад, управо повлачење тог старог узрокује узнемиреност. Кад нпр. избациш тросед из твог дневног боравка, настаје проблем. А, док га гледаш, говориш: нека га, не померај га, да не правимо сад неред, остави га ту како јесте. Желиш да промениш свој живот, а говориш: остави тако како јесте. Е, не може тако.
Да би се променио наш живот и да би дошли другачији дани у наш живот, треба да се десе та преуређења, која врло често долазе кроз врло динамичне догађаје, веома тешке, усудићу се да кажем: и врло трагичне, које наносе и бол. Одвајање наноси бол, оставља трагове, али другачије не иде. Оно што ће те спасити тада је да твоја душа буде флексибилна, односно, да се не противиш вољи Божијој и току ствари. Тако како живот доноси ствари, тако теци и ти, теци, настави да течеш, да корачаш, као што и вода у реци тече и не иде у супротном правцу. Баш због тога, што не иде у контра-смеру, не постоји ни проблем. Због тога постоји такво неометано кретање.
Проблем настаје када се неко супротставља, када жели да иде против Бога, против живота, против догађаја. Дакле, прво је ДА СЕ КРЕЋЕШ СА ЖИВОТОМ, а друго је да имаш веру. ДА НА СТВАРИ И ДОГАЂАЈЕ ГЛЕДАШ СА ВЕРОМ. Вера значи да гледаш на догађаје који још нису дошли као да су већ ту. И, да то што гледаш буде оптимистично. Да гледаш светлост Христову и да говориш: Да, Господе Исусе Христе, дођи! Чекам, дакле, кроз ову муку, светлост Христову, а не мрак пакла, не безнадежност, не очајање. Инвестираћеш и ставићеш сав свој новац (мислим на инвестицију твоје душе) на светлост. Инвестираћеш у светлост, на то ћеш да се ослониш и рећи ћеш: ИЗ ОВОГА ЋЕ НЕШТО ДОБРО ИЗАЋИ. То ми је говорио један мој пријатељ, који има пуно деце, када се нашао у проблему, приликом рођења једног детета, а у питању је била болест: “Дошао нам је поново један дар, спакован, наравно, у тужно паковање, али ЧЕКАМ ДА ВИДИМ БЛАГОСЛОВ КОЈИ ЋЕ УСКОРО ДОЋИ. Нешто добро ће доћи”.
Гледао сам један филм, који је приказивао некога у Америци, коме је горела кућа, а тамо су куће саграђене од гипсаних плоча и картона, не од бетона... Док су други безнадежно гледали, он је имао склоност да гледа оптимистично на ствари, говорећи: “Ово је нешто најбоље што је могло да ми се догоди. Тако ћу једино моћи да отпутујем где сам желео, у тропске шуме и да спроведем нека истраживања. Никада се нисам одвајао одавде, никада нисам мрднуо из удобности своје куће, а са овим пожаром сам добио прилику да одем тамо где сам желео”. Видео је трагедију као једну велику прилику да уради нешто друго.
И, свака трагедија у нашем животу, видећеш после неког времена, може да се развије врло повољно и благословено за ствари које се тичу твог живота, и да донесе нешто добро за твоју душу, за тебе, на твоју радост. Због тога, НАУЧИ И ТИ ДА ГЛЕДАШ ИЗА ЗАПАЉЕНИХ КОЛИБА, као Свети Јован Кавсокаливит. Да видиш како се отвара бољи поглед на небо, већа радост у твојој души, већа снага у твом срцу. Нека те не ломе проблеми, него нека те оснажују. Буди спреман за боље које долази и које је већ сада присутно у твом животу. ИМАЈ ОЧИ ДА ТО ВИДИШ...
Архимандрит Андреј (Конанос)
извор: www.prijateljboziji.com
Нема коментара:
Постави коментар