Због велике лепоте, седамнаестогодишња Босиљка Рајчић чија се породица, пореклом из околине Крагујевца, населила у Пасјану код Гњилана, упала је у очи бахатих Арнаута.
Отели су је и бесно вређали, мучили и уцењивали да прими ислам и уда се за једног од отмичара.
Њени родитељи безуспешно су покушавали да од тадашњих турских власти добију помоћ. Турци су отезали истрагу, уверени да ће се девојка кад тад помирити са својом судбином.
Босиљку су у кући отмичара тукли по лицу и слабинама, газили је, ватром јој пекли табане.
После неуспешних убеђивања, и насиља, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала непоколебана:
„Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“”
Након тога, жена која ју је убеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убеди девојку да попусти и тако спаси своју душу, на шта јој је Босиљка одговорила:
„Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“
Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до реке Лапушнице, где су је изболи ножевима, и раскомадали јој тело.
Турске власти су некако дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану. Све ово дешавало се у деветнаестом веку, али, нажалост сличну судбину поделиле су многе девојке са Косова и Метохије до данас.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је на овогодишњем заседању одлучио да у књиге светих уврсти Свету новомученицу Босиљку Пасјанску, уз још два новомученика са Косова и Метохије - преподобномученика Григорија Пећког и мученика Василија Пекара из Пећи. Сви они по цену живота одбили су да се одрекну Христа. Славећи њих славимо и оне многобројне српске мученице и мученике чија имена не знамо или само још нису уврштени у календар.
Сутра, 26. октобра је прва годишњица прослављања Свете Босиљке Пасјанске. Због тога је још увек нећете пронаћи у црквеном календару. Пронађите је у свом срцу. А њена прва икона насликана је одавно.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Отели су је и бесно вређали, мучили и уцењивали да прими ислам и уда се за једног од отмичара.
Њени родитељи безуспешно су покушавали да од тадашњих турских власти добију помоћ. Турци су отезали истрагу, уверени да ће се девојка кад тад помирити са својом судбином.
Босиљку су у кући отмичара тукли по лицу и слабинама, газили је, ватром јој пекли табане.
После неуспешних убеђивања, и насиља, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала непоколебана:
„Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“”
Након тога, жена која ју је убеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убеди девојку да попусти и тако спаси своју душу, на шта јој је Босиљка одговорила:
„Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“
Турске власти су некако дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану. Све ово дешавало се у деветнаестом веку, али, нажалост сличну судбину поделиле су многе девојке са Косова и Метохије до данас.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је на овогодишњем заседању одлучио да у књиге светих уврсти Свету новомученицу Босиљку Пасјанску, уз још два новомученика са Косова и Метохије - преподобномученика Григорија Пећког и мученика Василија Пекара из Пећи. Сви они по цену живота одбили су да се одрекну Христа. Славећи њих славимо и оне многобројне српске мученице и мученике чија имена не знамо или само још нису уврштени у календар.
Сутра, 26. октобра је прва годишњица прослављања Свете Босиљке Пасјанске. Због тога је још увек нећете пронаћи у црквеном календару. Пронађите је у свом срцу. А њена прва икона насликана је одавно.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар