Брзопомоћница

                               

Манастир Јовање под Кабларом, 22.11.2018.

Протојереј ставрофор Милован Киковић

   Историја иконе је повезана са једним Атонским манастиром - Дохијаром, у коме се први пут пројавила благодатна сила те чудотворне иконе. Претпоставља се да је икона била насликана у 10. веку у време оснивача Дохијарске обитељи Преподобног Неофита. Средином 17. века она се налазила изнад спољашњег зида, испод једног од улаза у манастирску трпезарију. Туда су често пролазили монаси, а најчешће је поред иконе послом пролазио трпезар, носећи увече запаљени луч из кога се уздизао густ дим. Једном тако, пролазећи поред иконе, трпезар Нил зачу с ње глас: "Убудуће ми се не приближавај са запаљеним лучем и не чађави Моју икону." Монах се најпре уплашио, а затим је, мислећи да је те речи изговорио неко од браће, ускоро заборавио на тај случај, и наставио да пролази поред иконе са запаљеним лучем. После извесног времена, када је Нил поново пролазио увече поред иконе, зачуо се исти онај глас:"Монаше, недостојни тог имена! Хоћеш ли и даље тако безбрижно и бестидно да чађавиш Моју икону?! Након тих речи Нил је изгубио вид. Тренутно се покајавши, онах је пао пред иконом на колена, и сву ноћ је, до доласка браће, молио Пресвету Деву за опроштај. Када су монаси сазнали за чудо, у страху су припали чудотоворној икони. Запалили су пред њом неугасиво кандило, а новом трпезару су заповедили да свако вече пали тамјан и кади испред иконе.

    Нил је у нади у велико милосрђе Мајке Божије остао поред иконе и одлучио да се не миче од ње, док не добије исцељење. И његова усрдна молитва је  ускоро била услишена. После извесног времена, клечећи испред иконе, он опет зачу познат глас: "Ниле! Услишена је твоја молитва, опроштено ти је и поново се враћа вид твојим очима. Када добијеш ову милост од Мене, реци браћи да сам ја њихов покров, старање и заштита њихове обитељи, посвећене арханђелима. Нека се и они и сви православни хришћани обраћају Мени у невољи и ја нећу никога оставити; свима који са побожношћу Мени прибегавају бићу заштита, и све њихове молитве ће испунити Син и Бог Мој ради Мог посредовања пред Њим, тако да ће се од сада ова Моја икона звати Брзопомоћница, зато што ће свима онима који притичу к Њој указати милост и брзо испуњење молби". Глас о Ниловом виђењу проширио се по свим манастирима на Атону. Чудотворној икони почеи су да долазе монаси из других манастира, да би захвалили Мајци Божјој за њену бригу о Светој Гори. После овог догађаја било је устаовљено нарочито и стално поштовање прослављене иконе. Пролаз у трпезарију са стране где се налазила икона био је затворен, а место око чудотворне иконе је долично ограђено. Са десне стране од иконе у трпезарији је био саграђен храм у част иконе Брзопомоћнице. По одлуци браће међу њима се бирао један јеромонах да би "не одвајајући се од иконе, служио ујутру и увече молитвена певања, и бринуо се о кандилу".

   И до данас уторком и четвртком, сва манастирска браћа, после вечерњег богослужења се окупљају у трпезарији, крај чудотворне иконе и поју умилитељни канон Мајци Божијој.

   Копије ове чудотворнеиконе налазе се у многим православним храмовима и многе од ових копија и до сада источавају благодатну силу онима који им прибегавају са вером и скрушеним срцем.

Акатисти Пресветој Богородици, Образ светачки, Београд, 2011.