У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, у недељу, 23. децембра 2018. године, одржано је предавање под називом „Дигитални изазов“.
Предавање у пуној крипти Саборног храма одржао је презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у низу предавања у склопу Циклуса предавања током Божићног поста.
Предавач - свештеник др Оливер Суботић, је на један сажет и пријемчив начин приближио изазове данашњице пресвучене кроз еру дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије.
Како даље отац Оливер наводи, у свету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства.
У даљем излагању, отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације, те у својој анализи кроз предавање, отац Оливер наглашава да ово доба јесте наше доба које својим техничких достигнућима чини да један потпуно имагинаран свет постане стваран толико да му успева да завлада нама, а да тога парадоксално нисмо ни свесни. Опасност тог света коју отац Оливер током предавања освешћује крије се у његовом позивању на „учествовање“ - али само номинално, не и суштинско-фактички.
Међутим, учествовање и присуствовање у том свету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота.
Он наводи да је тај свет само наводно - друштвени свет, док је у суштини асоцијалан, тобоже колективан, а у ствари, на концу свега - крајње индивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштвене мреже, видео игрице, постају како он скреће пажњу: ,,модус нашег постојања, попримајући притом онтолошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени.''
Он такође напомиње да бинарна цивилизација нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености :
''У ствари , бинарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Позива на заједницу, активност, етос, укида границе простора и времена, нуди лек бесмртности, па има и своју модернистичку есхатологију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквености. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане.'' - подсећа свештеник Оливер Суботић.
Он је у последњем делу свог излагања/предавања говорио о позитивним аспектима савремене технологије, који олакшавају црквену мисију.Притом узимајући у обзир примере православних интернет портала, „сајбер“ духовника, као и више него успешних мисионара, као и о самим предностима електронске верзије Библије и молитвеника на таблетима, компјутерима и паметним талефонима.
Међутим, у једноме је отац Оливер током предавања искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер много пута позива на чувено библијско мјесто, које је уједно аутентично искуство Цркве, а оно јесте омо : „Дођи и види“ (Јн 1, 46). Како посебно наглашава отац Оливер, - то ,, Дођи и види'' је заправо позивање на сâм живот који је имун на савремену дигиталну copypaste логику.
Своје предавање је завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумева расудљиву и критичку примену.
Присутни аудиторијум је потом поставио и пар питања, те је показао велику заинтересованост за ову савремену тему.
текст и фото: Борис Мусић
www.hramvaskrsenja.me
 |
| Звучни запис преузми овде: svetigora.com |
Предавач - свештеник др Оливер Суботић, је на један сажет и пријемчив начин приближио изазове данашњице пресвучене кроз еру дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије.
Како даље отац Оливер наводи, у свету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства.
У даљем излагању, отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације, те у својој анализи кроз предавање, отац Оливер наглашава да ово доба јесте наше доба које својим техничких достигнућима чини да један потпуно имагинаран свет постане стваран толико да му успева да завлада нама, а да тога парадоксално нисмо ни свесни. Опасност тог света коју отац Оливер током предавања освешћује крије се у његовом позивању на „учествовање“ - али само номинално, не и суштинско-фактички.
Међутим, учествовање и присуствовање у том свету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота.
Он наводи да је тај свет само наводно - друштвени свет, док је у суштини асоцијалан, тобоже колективан, а у ствари, на концу свега - крајње индивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштвене мреже, видео игрице, постају како он скреће пажњу: ,,модус нашег постојања, попримајући притом онтолошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени.''
Он такође напомиње да бинарна цивилизација нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености :
''У ствари , бинарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Позива на заједницу, активност, етос, укида границе простора и времена, нуди лек бесмртности, па има и своју модернистичку есхатологију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквености. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане.'' - подсећа свештеник Оливер Суботић.
Он је у последњем делу свог излагања/предавања говорио о позитивним аспектима савремене технологије, који олакшавају црквену мисију.Притом узимајући у обзир примере православних интернет портала, „сајбер“ духовника, као и више него успешних мисионара, као и о самим предностима електронске верзије Библије и молитвеника на таблетима, компјутерима и паметним талефонима.
Међутим, у једноме је отац Оливер током предавања искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер много пута позива на чувено библијско мјесто, које је уједно аутентично искуство Цркве, а оно јесте омо : „Дођи и види“ (Јн 1, 46). Како посебно наглашава отац Оливер, - то ,, Дођи и види'' је заправо позивање на сâм живот који је имун на савремену дигиталну copypaste логику.
Своје предавање је завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумева расудљиву и критичку примену.
Присутни аудиторијум је потом поставио и пар питања, те је показао велику заинтересованост за ову савремену тему.
текст и фото: Борис Мусић
www.hramvaskrsenja.me
Нема коментара:
Постави коментар