Хвала Богу, ја сам опет сам

Хвала Богу, ја сам опет сам,

У тишини кандилце палим,

Сујету за собом остављам,

Господу молитву приносим.

                                         У ову ноћ, док месец сија,
                                         Добро је, душо, теби самој
                                         Зазивати Га из дубина:
                                        -Господе, услиши глас мој.

                                       За окном се мрзне јануар,
                                       Млечни пут без краја, конца,
                                       Свако диханије и свака твар
                                       Слави, слави свога Творца.

                                       Стакла украшена шарама,
                                       Гробље под сметом скривено.
                                       По врховима мразних борова
                                       Птице крију јато звездано.

                                             Борови су главе погнули,
                                             И славе дигнутим рукама,
                                             Ветар пребире, замишљени,
                                             По леденим бројаницама.

                                             И земља, јер таштину не зна,
                                             Дише чистотом плаветном.
                                             Дрвеће, стазице и шибља -
                                             Све је испуњено тобом.

                                      Служи Богу све испод месеца,
                                      Тиха шума на реци уснулој.
                                      О, места од људи заборављена
                                      Како волим ваш дивни спокој!

                                      Све слуша Бога без предаха,
                                      Господе, света су Твоја дела.
                                      Што ти плачеш, душо плаха,
                                      Зар си и ти чистоту заволела?

                                      Хвала Богу, ја сам опет сам,
                                      У тишини кандило палим,
                                      Сујету за собом остављам,
                                      Господу молитву приносим.

16. март 1987.
Село Радовоје

Јеромонах Роман Матјушин, ЈАСИКОВ ШУМАРАК, CATENA MUNDI, Београд, 2015.

Манастир Вазнесење, 15.12.2018.