Оци у манастиру Вазнесењу

Оци, празник љубави,
Радости, весеља,
Ал' по неко „пострада“
Од „Најлепших жеља“.

Пуне кесе поклона
Игуман је припремио,
Како би се деци својој
За тај празник одрешио.

Па очеви поклони
На све стране лете,
Свак' се од нас радује
Као мало дете.

Несташна је чоколада
Полетела куд је хтела,
Погодила нашег Ђурђа
Тачно посред чела.

Забринути отац приђе
Да погледа шта је било,
Зар од једне чоколаде
Да му „страда“ чедо мило.

А чедо се само смешка
За повреду и не мари,
Кад је љубав у питању
Другачије стоје ствари.

Нела Мечанин, Чачак

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА