30. јануар 2019.

Улога појца - хора / Први глас

   Богослужење је немогуће замислити без музике. Песма представља врхунац наше љубави према Богу. Стога свештеници литургију служе уз учешће верног народа који одговара на прозбе и пева литургијске песме.
   Ипак, не можемо очекивати од свих верника да познају богослужбене текстове, као што не можемо очекивати да сви имају музичких дарова.
   Од најранијих времена Хришћанске цркве, појци су били представници верног народа, обучени да читају црквене текстове и певају црквене мелодије. Својим појањем омогућавали су верницима да се несметано моле. Због тога су и били сматрани црквеним саслужитељима, тј. световним лицима на служби, који су морали својим животом оправдати поверење и част која им је указана.
   Служба се у цркви може вршити са најмање једним појцем. Уколико их има више, међу њима постоји одређена хијерархија. Најстарији, односно најискуснији појац, који пева најважније песме на служби, назива се првопојац или протопсалт.
   Појци могу певати појединачно, а могу и заједно. Када више појаца пева исту песму они чине црквени хор којим управља доместик. Истовремено могу постојати два хора. Доместик десног хора зове се протопсалт, а левог лампадариј.
Звучни запис преузми овде: soundcloud.com

Први глас

Уметност муза, твом се дивећ' звуку
Првим по части, тебе именује
почетни глас си, музичке вештине
Јер прво првим, Слово опевамо.
На првом месту, глас си превасходни
Првенство свагда, у победи имаш.
 
   Први глас се одликује скромним и достојанственим, а опет свечаним и озбиљним карактером. Његове мелодије имају више смирени него радосни карактер. Можемо рећи да овај глас складно комбинује једноставност и свечаност, озбиљност и тиховање, лепоту са смерношћу. 
   Сматра се да су стари Грци први глас називали именом Дорског народа, којем су припадали Спартанци. Они су важили су за одважне ратнике и веома скромне људе, а по предању измислио га је извесни Тамир Трачанин. 
   Платон је сматрао да је скромност дорског модуса, што је антички предак првог гласа, прикладна људима који су добри ратници, а уједно смерне особе. По њему, овај напев је био у стању да ободри дух мудрих и умири душе несмирених. 
   Свети Василије Велики такође, у својим саветима младима, говори следеће о Првом гласу: 
   „Пролазећи поред веселе скупине пијаних младића, Питагора је наредио свирцу, предводнику дружине, да промени мелодију и да својим пријатељима свира дорским начином. Раскалашни младићи су се тако хитро уразумили да су са глава поскидали своје лакрдијашке венце од лишћа и отишли постиђени.“

    Никола Попмихајлов
    извор: pouke.org

Нема коментара:

Постави коментар