Студенички типик је писан по угледу на Карејски типик, а касније био узор за Жички типик и све друге манастире широм српских земаља. Пишући Студенички типик Свети Сава нема за циљ да пропише само спољашњу законик о устројству живота у манастиру, већ преноси живо монашко предање и искуство Свете горе и других духовних центара Истока, нарочито оних у Цариграду, Палестини (Лавра Св. Саве Освећеног) и на Синају.
Студеничким типиком оснива се у Студеници и прва болница код Срба, по византијским манастирским узорима. У типику се говори о детаљима организације болнице у коме се налазе подаци о распореду лежаја за болеснике, раду особља, кућном реду, начину справљања лекова, поступању код масовног обољевања и друго. Студеничка болница је имала четири просторије и 12 кревета, а болесни су након излечења (залечења) отпуштани са отпусном листом. Поред упустава за рад болнице, Свети Сава је прописао и забрану надрилекарства.
Студеница се овим уставом одређује као слободан од црквених и световних власти, с тим што је поверена ономе који влада српском земљом „њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право”.
Поводом осам векова аутокефалности Српске православне Цркве, са благословом Епископа жичког др Јустина Стефановића, Манастир Студеница објавио је тројезично издање Студеничког типика Светог Саве, који свим својим одликама има међународни значај и представља велики и важан издавачки подухват.
На 539 страна (колико укупно књига има) налази се нови превод Студеничког типика са српскословенског на српски језик који је урадила проф. др Маја Анђелковић, а потом преводи на енглески (доц. др Јасмина Теодоровић) и руски језик (Светлана Луганска) – што је апсолутна новина у штампању овако сложених и капиталних дела једног народа. Уз превод је публикована и уводна студија Студенички типик Светога Саве (аутор М. Анђелковић), Регистар библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места и Фототипско издање Студеничког типика.
Превод је урађен тако да је, у односу на сва досадашња издања, најприближнији оригиналном српскословенском тексту, те стога у најбољем смислу произноси мисао и језик Светога Саве. Управо из тог разлога ово издање сигурно постаје незаобилазно за сва нова теолошка и филолошка проучавања.
Као највећа новина – коначно је успостављен првобитан поредак делова Типика, па је у њему Житије Светога Симеона стављено на почетно место, као Прво слово. Ова новина, аргументована у уводној студији, сматрамо да је од несамерљивог значаја јер једино правим поретком делова Типика, и постављањем ктиторског житија где му је по природи и по ознаци у заглављу место, можемо у потпуности разумети не само црквено-правне регулативе које потоњи делови Типика садрже, него и прави смисао есхатолошке визије коју Свети Сава преузима од Теодора Студита и умеће је у завршни део Житија. Истовремено, Житије Св. Симеона које се сматра почецима српске књижевности, коначно се може сагледати као саставни део Студеничког типика, а не као потпуно самостална целина каквим су је погрешним тумачењима до сада карактерисали.
Уз текст превода налазе се и објашњења мање познатих израза, и текстолошке напомене у којима се идентификују сва места преузета из Библије, богослужбених и светоотачких текстова. Такође, напомене садрже и одређена упоредна места у Хиландарском типику, али и у Евергетидском типику који је био Светом Сави узор за писање и Студеничког и Хиландарског типика. И по наведеним карактеристикама ово издање доноси значајну новину, којом ће нова богословска проучавања, нарочито она која се тичу богословља Светог Саве, бити у значајној мери унапређена.
Сва уочена упоредна места, цитате и парафразе неких текстова које је Свети Сава користио у Студеничком типику, проф. Анђелковић је систематизовала у Регистру библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места – а управо Регистар на једноставан и прегледан начин показује сво богатство извора на које се ослањао Свети Сава творећи једно од најзначајнијих дела српске књижевности и црквено-правне литературе. Ово је још једна од великих новина које нам студеничко издање доноси.
Хвале је вредно и Фототипско издање Студеничког типика, којим се књига завршава, а које у историји издавања Студеничког типика има посебно место – по први пут се фототипија штампа у пуном колору и пуној резолуцији, и по први пут можемо у потпуности спознати и изглед оригиналног Аверкијевог преписа.
Треба скренути пажњу на то да све релевантне податке у вези са Студеничким типиком, историјом његовог настанка и његовог значаја читалац може пронаћи у уводној студији Студенички типик Светог Саве, писаној веома концизно и јасно, у којој ауторка доноси и начела превођења и, између осталог, наглашава значај књиге и писане речи, манастирских библиотека, али и значај изучавања и презентовања српске културне баштине.
На основу свих предочених карактеристика, можемо закључити да је ново студеничко тројезично издање Студеничког типика Светог Саве по много чему несвакидашње – амбициозан и велики научни, преводилачки и издавачки подухват врхунског међународног значаја, које је већ постало незаобилазно за различите области изучавања, које доноси сву лепоту казивања Светог Саве, које је изнова потврдило значај Светог Саве за Српску православну Цркву, за културу српског народа чији светитељ и просветитељ.
извор: studenicainfo.rs
Студеница се овим уставом одређује као слободан од црквених и световних власти, с тим што је поверена ономе који влада српском земљом „њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право”.
Поводом осам векова аутокефалности Српске православне Цркве, са благословом Епископа жичког др Јустина Стефановића, Манастир Студеница објавио је тројезично издање Студеничког типика Светог Саве, који свим својим одликама има међународни значај и представља велики и важан издавачки подухват.
На 539 страна (колико укупно књига има) налази се нови превод Студеничког типика са српскословенског на српски језик који је урадила проф. др Маја Анђелковић, а потом преводи на енглески (доц. др Јасмина Теодоровић) и руски језик (Светлана Луганска) – што је апсолутна новина у штампању овако сложених и капиталних дела једног народа. Уз превод је публикована и уводна студија Студенички типик Светога Саве (аутор М. Анђелковић), Регистар библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места и Фототипско издање Студеничког типика.
Превод је урађен тако да је, у односу на сва досадашња издања, најприближнији оригиналном српскословенском тексту, те стога у најбољем смислу произноси мисао и језик Светога Саве. Управо из тог разлога ово издање сигурно постаје незаобилазно за сва нова теолошка и филолошка проучавања.
Као највећа новина – коначно је успостављен првобитан поредак делова Типика, па је у њему Житије Светога Симеона стављено на почетно место, као Прво слово. Ова новина, аргументована у уводној студији, сматрамо да је од несамерљивог значаја јер једино правим поретком делова Типика, и постављањем ктиторског житија где му је по природи и по ознаци у заглављу место, можемо у потпуности разумети не само црквено-правне регулативе које потоњи делови Типика садрже, него и прави смисао есхатолошке визије коју Свети Сава преузима од Теодора Студита и умеће је у завршни део Житија. Истовремено, Житије Св. Симеона које се сматра почецима српске књижевности, коначно се може сагледати као саставни део Студеничког типика, а не као потпуно самостална целина каквим су је погрешним тумачењима до сада карактерисали.
Уз текст превода налазе се и објашњења мање познатих израза, и текстолошке напомене у којима се идентификују сва места преузета из Библије, богослужбених и светоотачких текстова. Такође, напомене садрже и одређена упоредна места у Хиландарском типику, али и у Евергетидском типику који је био Светом Сави узор за писање и Студеничког и Хиландарског типика. И по наведеним карактеристикама ово издање доноси значајну новину, којом ће нова богословска проучавања, нарочито она која се тичу богословља Светог Саве, бити у значајној мери унапређена.
Сва уочена упоредна места, цитате и парафразе неких текстова које је Свети Сава користио у Студеничком типику, проф. Анђелковић је систематизовала у Регистру библијских, богослужбених и светоотачких навода и упоредних места – а управо Регистар на једноставан и прегледан начин показује сво богатство извора на које се ослањао Свети Сава творећи једно од најзначајнијих дела српске књижевности и црквено-правне литературе. Ово је још једна од великих новина које нам студеничко издање доноси.
Хвале је вредно и Фототипско издање Студеничког типика, којим се књига завршава, а које у историји издавања Студеничког типика има посебно место – по први пут се фототипија штампа у пуном колору и пуној резолуцији, и по први пут можемо у потпуности спознати и изглед оригиналног Аверкијевог преписа.
Треба скренути пажњу на то да све релевантне податке у вези са Студеничким типиком, историјом његовог настанка и његовог значаја читалац може пронаћи у уводној студији Студенички типик Светог Саве, писаној веома концизно и јасно, у којој ауторка доноси и начела превођења и, између осталог, наглашава значај књиге и писане речи, манастирских библиотека, али и значај изучавања и презентовања српске културне баштине.
На основу свих предочених карактеристика, можемо закључити да је ново студеничко тројезично издање Студеничког типика Светог Саве по много чему несвакидашње – амбициозан и велики научни, преводилачки и издавачки подухват врхунског међународног значаја, које је већ постало незаобилазно за различите области изучавања, које доноси сву лепоту казивања Светог Саве, које је изнова потврдило значај Светог Саве за Српску православну Цркву, за културу српског народа чији светитељ и просветитељ.
извор: studenicainfo.rs
Нема коментара:
Постави коментар