Архимандрит Пајсије Хиландарац, ГОСПОДИ ВОЗВАХ

                                
   Архимандрит Пајсије (Танасијевић) (7. јул 1957, Сребреница - 20. јул 2003, Београд) је био монах, игуман манастира Хиландара и Прохора Пчињског.
   Још као врло млад одлучио је да свој живот посвети служењу Богу. Завршио је монашку школу у манастиру Острог и по одслужењу војног рока примио монашки постриг, приведен духовним оцем Јованом (Радосављевићем). Монашење је обавио тадашњи епископ рашко-призренски Павле у манастиру Високи Дечани, на Преображење 1979. године.
   Потом одлази на Свету гору, где наставља монашки живот. По примању велике схиме 1989. године постаје први и најмлађи игуман манастира Хиландар и бива изабран за протоса Свете горе Атонске.
   У Србију се враћа 1992. године и као игуман манастира Светог Прохора Пчињског обнавља запустели духовни живот на југу Србије. Са бројним братством и сестринством оживљава готово све манастире у епархији врањској, као што су Свети Пантелејмон у Лепчинцу, Свети Стефан у Горњем Жапском, Свети Ђорђе у Пуношевцу и Пресвета Богородица у Мртвици.

Псалам 140

Господи, возвах к Тебје услиши мја, 
услиши мја, Господи,
Господи, возвах к Тебје услиши мја,
вонми гласу мољенија мојего, 
вњегда возвати ми к тебје.
услиши мја, Господи, 
Да исправитсја молитва моја, 
јако кадило пред тобоју, 
воздјејаније руку мојеју, 
жертва вечерњаја, 
услиши мја, Господи.