Литургијска заједница при Саборном храму Светог Саве у Краљеву имала је радост и част да и у другу недељу Васкршњег поста, такозвану Пачисту, евхаристијским сабрањем началствује њен Архијереј, Епископ жички господин Јустин. Благодарећи Господу због свега и за све на овој дивној Литургији Светог Василија Великог и сећајући се Господњих спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, васкрсења из мртвих, узласка на небеса, седања са десне стране Бога Оца и славног и страшног другог доласка Његовог, Предстојатељ је принео Хлеб и Чашу од које смо пили и тиме смрт Христову објавили и васкрсење Његово исповедали.
Владика је у својој архипастирској беседи подсетио на догађај који је задесио српски народ на данашњи дан пре двадесет година, а то је почетак бомбардовања, које је трајало седамдесет осам дана и много невиних жртава узело. То су дани и тренуци када нам је много тога јасније постало.
Затим се Преосвећени осврнуо на данашњи јеванђелски одељак о исцељењу узетога човека. Господ је исцељивао и слепе и који не могу да ходају и давао им је светлост живота. И нема хришћанина да му у току дана бар једном не засија благодат Божија и не осети ослобођење и радост. Та радост није од овога света, попут радости када добијемо нека овоземаљска добра или оне када се нешто велико деси у нашем животу. Та радост, та дивна Господња радост, је нешто што нама даје смисао живота, нешто што нас покреће. Ако хришћанин то никако не доживи ни у току дана, ни у току седмице, ни у току месеца, треба да се запита да ли је он заиста хришћанин, у шта он верује, какву наду он има.
Да ли могу човека хришћанина да потопе бриге овога света? Да ли је он онда овај свет поставио себи за циљ или се нада у вечни будући живот где нема жалости ни болести ни покварених и злих људи? Циљ хришћанина је да буде тамо где је у друштву са свима светима, да их гледа, да се наслађује гледањем савршених створења Божијих. Јер тамо је све савршено, а овде је много тога несавршено. Ми хришћани можемо да достигнемо савршенство, јер је Господ нас призвао да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески и да будемо синови светлости и богови по благодати. Нека Господ Бог Син мира и утехе буде са нама, да нас подржи и усмери и да нам да снаге да подвиг поста завршимо и да из поста изађемо јачи духовно, да имамо светлост живота и да имамо радост кроз све векове и сву вечност. Амин.
После Свете Литургије Епископ је са свештенством града Краљева на градском тргу испред споменика палим краљевачким борцима у последњим ратовима одржао парастос помоливши се се за душе пострадалих војсковођа и војника на бранику отаџбине и за душе браће и сестара недужно убијених на овим просторима.
Протођакон Александар Грујовић
извор: eparhija-zicka.rs
Владика је у својој архипастирској беседи подсетио на догађај који је задесио српски народ на данашњи дан пре двадесет година, а то је почетак бомбардовања, које је трајало седамдесет осам дана и много невиних жртава узело. То су дани и тренуци када нам је много тога јасније постало.
Затим се Преосвећени осврнуо на данашњи јеванђелски одељак о исцељењу узетога човека. Господ је исцељивао и слепе и који не могу да ходају и давао им је светлост живота. И нема хришћанина да му у току дана бар једном не засија благодат Божија и не осети ослобођење и радост. Та радост није од овога света, попут радости када добијемо нека овоземаљска добра или оне када се нешто велико деси у нашем животу. Та радост, та дивна Господња радост, је нешто што нама даје смисао живота, нешто што нас покреће. Ако хришћанин то никако не доживи ни у току дана, ни у току седмице, ни у току месеца, треба да се запита да ли је он заиста хришћанин, у шта он верује, какву наду он има.
Да ли могу човека хришћанина да потопе бриге овога света? Да ли је он онда овај свет поставио себи за циљ или се нада у вечни будући живот где нема жалости ни болести ни покварених и злих људи? Циљ хришћанина је да буде тамо где је у друштву са свима светима, да их гледа, да се наслађује гледањем савршених створења Божијих. Јер тамо је све савршено, а овде је много тога несавршено. Ми хришћани можемо да достигнемо савршенство, јер је Господ нас призвао да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески и да будемо синови светлости и богови по благодати. Нека Господ Бог Син мира и утехе буде са нама, да нас подржи и усмери и да нам да снаге да подвиг поста завршимо и да из поста изађемо јачи духовно, да имамо светлост живота и да имамо радост кроз све векове и сву вечност. Амин.
После Свете Литургије Епископ је са свештенством града Краљева на градском тргу испред споменика палим краљевачким борцима у последњим ратовима одржао парастос помоливши се се за душе пострадалих војсковођа и војника на бранику отаџбине и за душе браће и сестара недужно убијених на овим просторима.
Протођакон Александар Грујовић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар