"Ми се молимо теби, Оче, не да се измени Твоја воља већ наша. Нека буде воља Твоја!
Ако је Србија на путу човечанске просвећености и ако је она зло, као што држе наша немачка браћа, о Оче, учини од Србије слано језеро пре но што је они претворе у гробље...
Па ипак нека буде воља Твоја, не наша.
Ми смо Твоји у добру нашем и у гресима нашим.
Па што је најзад цела ова планета наша? Мали трун праха.
И што смо ми, дакле, на том малом труну праха?
Ми, људи велики и мали?
Ми, државе, богате и сироте? Ми цркве, праве и лажне?
Једну реч ја се усуђујем да кажем:
Твоме присућу наше је име мук, и молитва наша.
И на дану најсветлијем и најмирнијем у животу нашем, светлости Твоје потребујемо у данашњем часу нашем!
Ми смо мали трун праха пред престолом Твојим, али се, о, Оче, трун који је у стању мирне душе да упре поглед свој ка Теби.
И то ће бити наша једина слава и једини понос наш међу браћом нашом: живином, биљем и камењем.
Али, клањајући се Теби, ми постајемо другови звезда.
О, Господе, буди вечно сунце наше и проспи светлост Твоју на звезду сваку, сада и вазда. Амин!"
Др Николај Велимировић
Беседа: За крст и слободу
Царевина,
Српски народни календар за 1917. годину,
Њујорк, 1916.
Грешили смо и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством,
опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето,
зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере,
политику без поштења,
војску без родољубља,
државу без Божјег благослова.
Отуда нам пропаст и школе и политике и војске и државе.
Двадесет година трудили смо се да не будемо своји,
зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима,
што су се приволели Царству небескоме,
због тога губавог нам царства земаљског губитак.
каквом смо мером мерили Бога и своје претке,
тако нам је одмерено.
Свети владика Николај
Ако је Србија на путу човечанске просвећености и ако је она зло, као што држе наша немачка браћа, о Оче, учини од Србије слано језеро пре но што је они претворе у гробље...
Па ипак нека буде воља Твоја, не наша.
Ми смо Твоји у добру нашем и у гресима нашим.
Па што је најзад цела ова планета наша? Мали трун праха.
И што смо ми, дакле, на том малом труну праха?
Ми, људи велики и мали?
Ми, државе, богате и сироте? Ми цркве, праве и лажне?
Једну реч ја се усуђујем да кажем:
Твоме присућу наше је име мук, и молитва наша.
И на дану најсветлијем и најмирнијем у животу нашем, светлости Твоје потребујемо у данашњем часу нашем!
Ми смо мали трун праха пред престолом Твојим, али се, о, Оче, трун који је у стању мирне душе да упре поглед свој ка Теби.
И то ће бити наша једина слава и једини понос наш међу браћом нашом: живином, биљем и камењем.
Али, клањајући се Теби, ми постајемо другови звезда.
О, Господе, буди вечно сунце наше и проспи светлост Твоју на звезду сваку, сада и вазда. Амин!"
Др Николај Велимировић
Беседа: За крст и слободу
Царевина,
Српски народни календар за 1917. годину,
Њујорк, 1916.
 |
| Александра Нинковић Ташић и Бранислав Станковић, ЗВОНАРИ СЛОБОДЕ, CATENA MUNDI, Београд, 2018. |
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством,
опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето,
зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере,
политику без поштења,
војску без родољубља,
државу без Божјег благослова.
Отуда нам пропаст и школе и политике и војске и државе.
Двадесет година трудили смо се да не будемо своји,
зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима,
што су се приволели Царству небескоме,
због тога губавог нам царства земаљског губитак.
каквом смо мером мерили Бога и своје претке,
тако нам је одмерено.
Свети владика Николај
Нема коментара:
Постави коментар