У години у којој се опсежније прославе 800-годишњице од оснивања Зетске епископије још нису ни догодиле, херцегновска Књижара Со издала је фотомонографију „Свети Сава у Боки“. Упитан о поводима уредник едиције „Бокељологија“ г. Никола Маловић каже: -Добар комад љета пред 800 година самосталности Српске Православне Цркве провео сам уређујући књигу „Свети Сава у Боки“ из пера Васка Костића, аутора 40 књига, носиоца ордена Светог Саве и потомка свештеничке породице у чијој се духовној скрби налазило острво Светог архангела Михаила – а на коме је 1219. године Свети Сава основао Зетску епископију, претечу данашње Митрополије црногорско-приморске. Од свих епархија Српске Православне Цркве у некадашњој Краљевини Југославији највећи број храмова посвећених Светом Сави налази се до данас на подручју Боке Которске. Ова књига открива колико је Свети Сава био везан за Приморје и каква је поморска путовања предузимао из Боке.
Аутор говори о заливским специфичностима, као што су Светосавски бадњаци, Светосавски пост, потом о Савиндану као школској слави од давнина, о Савиндану као крсној слави Бококоторске епархије, о бројности цркава Светог Саве у Боки. Аутор нас такође упознаје и са легендама о Светом Сави, о пореклу бројних топонима везаних за Светог Саву и бележи како су у прошлости изгледале Светосавске свечаности по Боки, у Котору и другде по Заливу, али и како су изгледала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама. Изузимајући Хиландар, култ Светог Саве развијенији је у Боки него у ма којем крају где живе Срби.
Да су финалном изгледу фотомонографије већег средњег формата, у тврдом повезу и са заштитним корицама у боји допринијели многи, сведочи дугачка листа сарадника, почев од оца Гојка Перовића – резензента, стручних консултаната – Ж. Комненовића, Јована Маркуша, оца Николе Урдешића, игумана акарија, затим аутора илустрација и мапа – Душана Дачића и Стефана Вукићевића, преко аутора фотографија: +Животе Ћирића, Зорана Тричковића, Јована Д. Радовића, Ивана Чучука, Силвиа Вилуса, Бориса Стефановића, Љиљане Чолан, преламача и дизајнера до потписника поговора Младена Станковића.
Књига доноси фотографије свих цркава Светог Саве у Боки и богате фото-материјале на тему Свети Сава у Боки – што је у односу на наслов чини комплетним документом.
Издање је потпомогла Патријаршија српска – Фондација „Проф. Срђан Грбић“, Министарство културе Републике Србије и Српско певачко друштво „Јединство“ – Котор.
извор: www.spc.rs
Аутор говори о заливским специфичностима, као што су Светосавски бадњаци, Светосавски пост, потом о Савиндану као школској слави од давнина, о Савиндану као крсној слави Бококоторске епархије, о бројности цркава Светог Саве у Боки. Аутор нас такође упознаје и са легендама о Светом Сави, о пореклу бројних топонима везаних за Светог Саву и бележи како су у прошлости изгледале Светосавске свечаности по Боки, у Котору и другде по Заливу, али и како су изгледала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама. Изузимајући Хиландар, култ Светог Саве развијенији је у Боки него у ма којем крају где живе Срби.
Да су финалном изгледу фотомонографије већег средњег формата, у тврдом повезу и са заштитним корицама у боји допринијели многи, сведочи дугачка листа сарадника, почев од оца Гојка Перовића – резензента, стручних консултаната – Ж. Комненовића, Јована Маркуша, оца Николе Урдешића, игумана акарија, затим аутора илустрација и мапа – Душана Дачића и Стефана Вукићевића, преко аутора фотографија: +Животе Ћирића, Зорана Тричковића, Јована Д. Радовића, Ивана Чучука, Силвиа Вилуса, Бориса Стефановића, Љиљане Чолан, преламача и дизајнера до потписника поговора Младена Станковића.
Књига доноси фотографије свих цркава Светог Саве у Боки и богате фото-материјале на тему Свети Сава у Боки – што је у односу на наслов чини комплетним документом.
Издање је потпомогла Патријаршија српска – Фондација „Проф. Срђан Грбић“, Министарство културе Републике Србије и Српско певачко друштво „Јединство“ – Котор.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар