ШЕСТИ ГЛАС

   Свети Јован Дамаскин, за кога предање каже да је уобличио систем од осам црквених гласова, рекао је да шести глас има двоструку лепоту.
   Не само да је овај глас један од најлепших гласова осмогласја, него се он састоји од два напева који се између себе поприлично разликују.
   Шести глас, или други глас из подгрупе изведених, искарњих гласова, одликује се достојанством, али и укусом слатке наде на спасење.
   Његов звук је званичан или како теолози кажу мистагошки. Он код слушалаца открива осећај љубави али и љубавне чежње за Богом.
   Попут лидијског модуса, мелодије шестог гласа имају својство да умирују и смекшавају несмирена срца, а бодре ум.
   Карактер главног напева гласа углавном се поистовећује са тугом. Његове мелодије нагињу страдању, молитвености и жалости.
   С друге стране, извесне мелодије које више личе на песме другог гласа, имају и сличан карактер.
   Оне су веома лепе и пријатне, а због њиховог помало веселог карактера у стиховима су опеване као скакутаве.

Ови стихови су забележени у октоиху:

Шести си појац, ал' стојиш пред свима
По реду други од напева других
Ти сладост носиш, двоструког састава
Јер, међу другима, понављаш Други
И тако медног, скакутавог, слатког,
Ко да не воли, Искарњег Другог?

   Никола Попмихајлов
   извор: pouke.org

Часови византијског појања при Православном духовном центру
"Владика Николај Велимировић"
Краљево
и
манастиру Вазнесење,
Овчар Бања

Звучни запис преузми овде: Человѣче Божий