САВА

Отидов в страну тужду далече

Отидох туђим странама, далеко

У нематерње, брујне перивоје,

Са којих боље прозире се преко

Кад замреш, срчан, за себе и своје.

Одбегав ближе оцу свих отаца

Пред легионом што режи, у стопу,

Син сам и нисам. У себе се бацам,

У јаук, шкрипу. А сунчан у склопу.

Прах сам те плачем, куљам сав од кала,

Отуд ме рука брижног старца склања.

Мом слабом оцу, некад силном, хвала:

Јер дотура ми свежањ поуздања,

С друге већ стране, где он је обала

И задужбина већа од свих здања.

Драган Хамовић

ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК, април-јун, 2019.

Иконописна радионица манастира Жиче
извор: www.pokimica.com