Милан Ружић, Молитва Светом кнезу Лазару

Свети кнез Лазар тада посла по благородне своје, велможе и војводе, и војнике, велике и мале. Призвавши их к себи, рече им о овом безбројном иноплеменом наиласку. Пошто наста тајац, тихом и умилном речју свима заједно да чују рече:

„Ви, о друзи и браћо, велможе и благородни,
војници, војводе, велики, а и мали,
сами сте сведоци и очевици
колика нам добра Бог у животу овом дарова,
и ничега красног и слатког у свету овом,
славе и богатства и свега што је људима потребно,
не лиши нас, него још већма умножи,
те ако нам шта невољно и преболно буде,
да не будемо Богу неблаготворни и неблагодарни за ово,
него ако мач, ако ране, ако и мноштво смрти догоди се нама,
слатко за Христа и побожност отачаства нашег да поднесемо.
Боља нам је смрт у подвигу,
него ли живот са стидом,
боље нам је у боју мачем окончање поднети,
него ли плећа непријатељима нашим показати.
Много поживесмо у свету,
постарајмо се онда да ускоро
подвиг страдалнички поднесемо.
Да бисмо поживели вечно на небесима,
назовимо се војницима Христовим,
као страдалници за побожност,
еда бисмо се уписали у књиге животне."

Патријарх Данило III, Слово о кнезу Лазару